Ruski poslanik Andrej Gurulev je u emisiji Vladimira Solovjova izneo dramatične pretnje Vašingtonu, naglašavajući da bi eventualni pokušaji eskalacije sukoba sa Rusijom mogli dovesti do katastrofalnih posledica za Sjedinjene Američke Države.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada SAD odobravaju Ukrajini upotrebu raketa dugog dometa, što dodatno podiže tenzije između Moskve i Vašingtona.
Oštre reči ruskog poslanika
Gurulev je, u svom karakteristično direktnom stilu, upozorio na moguće posledice eskalacije:
„U suštini neće ostati ništa od Amerike koja pokušava da nas uvuče u eskalaciju. Neće biti ni Bajdena, ni Trampa. Americi se nanosi 95 odsto ukupne štete.“
Ove reči odražavaju stav Moskve da se Zapad, na čelu sa SAD, direktno meša u sukob kroz isporuku sofisticiranog naoružanja Ukrajini, čime se povećava rizik od direktne konfrontacije velikih sila.
Gurulev je takođe podsetio na ruske strateške kapacitete, naglašavajući da Moskva ima mogućnost da jednim udarom uništi nuklearni potencijal Engleske i Francuske, što je opisao kao potencijalni mehanizam odvraćanja od američkih pokušaja da ugroze Rusiju.
Ove izjave odražavaju zabrinutost Moskve zbog mogućih dalekometnih udara na njenu teritoriju, posebno nakon što je potvrđeno da SAD Ukrajini isporučuju ATACMS rakete dugog dometa.
Geopolitičke tenzije pred dolazak Trampa na vlast
Njuzvik je preneo da Rusija, uoči povratka Donalda Trampa u Beloj kući, pokušava da učvrsti svoje pozicije na teritorijama koje je osvojila u Ukrajini.
Glasine o mogućem prekidu vatre, za koje se spekuliše da bi mogao dogovoriti Tramp, navode da bi Moskva u takvom scenariju zadržala kontrolu nad tim teritorijama. Ova strategija Rusije, koja uključuje intenzivne vojne aktivnosti, pokazuje njen cilj da maksimalno osigura svoje interese pre nego što nova administracija preuzme vlast u SAD.
Intenziviranje sukoba – masovni napadi i mobilizacija
Prema informacijama koje je objavio Njuzvik, 16. novembra Rusija je izvela masivan vazdušni napad na Kijev, koristeći 120 projektila i 90 dronova. Ovaj napad rezultirao je pogibijom dve osobe, dok je povređeno šestoro, uključujući dvoje dece.
Moskva intenzivira vojne akcije u nastojanju da postigne značajnije strateške ciljeve, dok istovremeno povećava broj vojnika na ključnim frontovima.
U region Kurska, Rusija je navodno dovela 50.000 vojnika, uključujući čak 10.000 severnokorejskih vojnika, što ukazuje na široku mobilizaciju i angažovanje savezničkih snaga. Međutim, uprkos ovoj mobilizaciji, ruske snage suočavaju se sa značajnim izazovima.
Prema informacijama Njuzvika, između 13. i 14. novembra Moskva je izgubila oko 200 vojnih vozila u Kurskoj oblasti, gde je intenzitet ukrajinske odbrane opisan kao „mlin za meso“. Ove informacije ukazuju na veliku cenu koju obe strane plaćaju u ovom sukobu.
Ruski ciljevi i odgovor na američku politiku
Rusija se suočava sa sve većim pritiskom Zapada, ali i dalje pokazuje odlučnost da ostvari svoje vojne i političke ciljeve. Izjave Guruljeva i postupci Moskve jasno ukazuju na to da Rusija smatra SAD glavnim arhitektom sukoba i da je spremna na radikalne poteze kako bi zaštitila svoje interese.
Odluka SAD da dozvole Ukrajini upotrebu raketa dugog dometa, poput ATACMS, dodatno produbljuje sukob i podiže ulog. Ruski vojni analitičari često naglašavaju da je ovo korak ka direktnijem učešću Zapada u sukobu, što Moskva vidi kao egzistencijalnu pretnju.
Izjava Guruljeva o uništenju nuklearnih kapaciteta evropskih saveznika SAD predstavlja jasnu poruku o spremnosti Rusije da upotrebi svoja strateška oružja u krajnjoj nuždi.
Nova faza sukoba?
Situacija na terenu i oštra retorika iz Moskve ukazuju na to da se sukob između Rusije i Zapada ulazi u novu, opasniju fazu.
Dolazak Donalda Trampa u Beloj kući mogao bi doneti promene u američkoj spoljnoj politici, ali trenutna eskalacija ne ostavlja mnogo prostora za optimizam. Rusija će nastaviti da se bori za svoje strateške ciljeve, dok će Zapad verovatno povećavati podršku Ukrajini, uprkos rizicima koji proizlaze iz ovakvih odluka.
Ispipavanje pulsa Rusije
Ugledni francuski medij Le Figaro je povukao deo teksta u kojem je tvrdio da je Zapad odobrio Ukrajini upotrebu dalekometnih raketa za udare na teritoriju Rusije.
Povlačenje ovog dela teksta izazvalo je dodatnu pažnju javnosti i podstaklo spekulacije o tome koliko je Zapad u potpunosti uključen u eskalaciju sukoba.
Ovaj potez Le Figaro može se tumačiti kao pokušaj da se izbegnu dodatne političke tenzije, dok sa druge strane ukazuje na složenost odnosa između zvaničnih stavova zapadnih vlada i medijskih izveštaja.
Povlačenje teksta postavlja pitanje o transparentnosti informacija koje se plasiraju u javnost i dodatno osvetljava oprez koji mnoge države i mediji imaju prema otvorenom priznavanju određenih odluka koje bi mogle da prodube sukob.
Ova informacija se uklapa u širu sliku tenzija između Rusije i Zapada, gde se političke i vojne odluke često preklapaju sa propagandnim ratom koji vodi svaka strana.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
