Rat u Ukrajini je samo prva etapa direktnog sukoba Moskve sa Vašingtonom i njegovim saveznicima, a taj sukob će trajati veoma dugo
Rat će biti veoma dug, ali ne ovaj rat u Ukrajini, koji je Kijev već izgubio i čija je demotivisana vojska u rasulu, već će se uskoro otvoriti novi frontovi, od Kavkaza do Balkana, piše italijanski sajt „Elektomagacine“.
Ukrajinski lideri više ne nalaze ništa drugo nego da pribegavaju sve neefikasnijim terorističkim napadima, ne zato što veruju da će time preokrenuti tok sukoba, već da pokažu izvesnu operativnu vitalnost. Njihov cilj je da što duže vreme dobijaju pomoć, a posebno novac sa Kolektivnog zapada.
U međuvremenu se, potpuno nepotrebno, generacije Ukrajinaca šalju u klanicu.
Nejasno je kada će Rusija zadati poslednji udarac. Možda to Rusija upravo sada radi. A nejasno je i da li će ruske trupe ući u Kijev. U stvari, to i nije cilj Moskve. To znači da je ruska savest mirna i da Rusija diktira uslove.
Moskvi je dobro poznato da je rat protiv Ukrajine samo prva epizoda mnogo šireg sukoba. Ovo je samo početak direktnog sukoba Moskve sa Vašingtonom i njegovim saveznicima. Već sada možemo da predvidimo sledeće frontove koji bi mogli uskoro biti otvoreni.
Dva takva frontova nalaze se na Kavkazu i Balkanu.
Već nedeljama u Gruziji Vašington pokušava da pokrene novu obojenu revoluciju. Demonstranti, ojačani iskrivljenim ogledalima zapadnih medija, protestvuju protiv „ruskog zakona“. Ovaj zakon koji je usvojila većina u parlamentu.
Njime se reguliše prisustvo i delovanje stranih nevladinih organizacija u Gruziji. A to su instrumenti koji omogućavaju da se politički izbori uslovljavaju iz inostranstva.
Demonstracije koje je podržala predsednica Republike Salome Zurabičvili, nekadašnja naturalizovana državljanka Francuske, koja je izabrana upravo zahvaljujući podršci nevladinih organizacija, koje su povezana sa Sorošem i njegovim sveprisutnim Otvorenim društvom.
Pokušaj je propao. Usvojen je „ruski zakon“. Tada je Vašington najavio preispitivanje ekonomskih i odbrambenih sporazuma sa Tbilisijem.
Ali Evropska unija je otišla dalje. Preko jednog od svojih komesara, ona je zapretila šefu gruzijske vlade, koga smatra „proruskim“, da će završiti kao slovački premijer Robert Fico.
„Pazi da ne završiš kao Fico“, izgovorio je komesar.
Međutim, jasno je da Kavkaz u strategiji NATO-a predstavlja drugi front koji treba da bude otvoren, s obzirom na skori kolaps ukrajinskog fronta.
To bi bio još jedan proksi (posrednički) rat, koji će pokušati da naruši ne samo ravnotežu u Gruziji, već i u Jermeniji. Sve to otvara nova pitanja i nove obaveze za Moskvu, s obzirom na složenost kavkaskog mozaika.
Novi rat na Balkanu
Najzad, tu je i Balkan, sa napetostima između Moldavije, koja je sve bliža NATO-u, i pobunjenih pokrajina koje gledaju ka Moskvi, poput Pridnjestovlja i Gagauzije.
Ali, pravi novi front na Balkanu predstavlja Srbija. Nedavna rezolucija Generalne skupštine UN događaja u Srebrenici, koju je nametnuo Vašington, dovela je, kao što se i moglo očekivati, do proglašenja nezavisnosti Republike Srpske. Srpska komponenta takozvane bosanske federacije dugo je bila na meti odluka evropskog komesara, koje je nametao NATO i koje su uvek bile u korist bosanskih muslimana.
Rezolucija Skupštine UN je dovela do ubrzanja proglašenja nezavisnosti Republike Srpske.
Secesija bi mogla da isprovocira intervenciju NATO-a i da izazove novi rat sa Beogradom, koji ne može da napusti bosanske Srbe.
U novi balkanski rat bila bi neminovno uvučena Moskva, zato što je Srbija njen najsigurniji saveznik na Balkanu.
Kavkaz i Balkan su dva nova fronta koja će verovatno uskoro biti otvorena. Možemo da ovaj rat definišemo kako hoćemo, kao hibridni, asimetrični ili posrednički.
Mi smo, zaključuje sajt „Elektomagacine“, svedoci prvih etapa ovog dugog rata.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
