Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Aberdinu otkrilo je da sinovi žena koje su pušile tokom trudnoće trpe dugotrajnije posledice u odnosu na njihove ćerke.
Naučnici su analizirali podatke 500.000 ljudi iz 22 centra širom Škotske, Engleske i Velsa, istražujući genetske veze i dugoročne efekte prenatalne izloženosti duvanskom dimu.
Prema rezultatima istraživanja, muškarci rođeni od majki koje su pušile tokom trudnoće imali su povećan rizik od kraćeg životnog veka ukoliko su i sami nastavili da puše u odraslom dobu.
Ovim se potvrđuje hipoteza da štetni efekti pušenja u trudnoći nisu ograničeni samo na period fetalnog razvoja, već mogu imati trajne posledice kroz ceo život pojedinca.
Studijom je rukovodio profesor Pol Fauler, predsedavajući Katedre za translacionu medicinu na Univerzitetu u Aberdinu. On i njegov tim nadaju se da bi rezultati mogli doprineti razvoju efikasnijih medicinskih savetodavnih strategija i kampanja za prestanak pušenja, posebno usmerenih na trudnice.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja jeste da su muški fetusi, a kasnije i odrasli muškarci, bili osjetljiviji na posledice majčinog pušenja nego žene.
Ova razlika je uočena već u 17. nedelji trudnoće kroz promene u ekspresiji određenih gena u jetri muških fetusa. Tokom celog životnog veka, kod muškaraca su se pokazali izraženiji zdravstveni problemi povezani s prenatalnom izloženošću nikotinu, uključujući kraći očekivani životni vek.
Ipak, istraživači su istakli da muškarci koji su odrastali u ovim uslovima, ali su se uzdržali od pušenja u odraslom dobu, mogu u velikoj meri poništiti štetne efekte prenatalnog pušenja.
To znači da genetika i prenatalna izloženost nisu nužno presudni, već da životne navike u kasnijem periodu igraju ključnu ulogu u određivanju zdravstvenog ishoda.
Mihail Mihov, koji je učestvovao u istraživanju kao deo svog doktorskog rada, istakao je važnost ovog otkrića:
„Pušenje majki tokom trudnoće povezano je s mnogim zdravstvenim problemima kod beba. Međutim, do sada smo imali ograničeno razumevanje procesa koji se odvijaju u materici pod uticajem pušenja i kako se oni kasnije odražavaju na zdravlje odraslih osoba.“
Profesor Feliks Grasman, stručnjak za epidemiologiju i biostatistiku sa Univerziteta za zdravlje i medicinu u Nemačkoj, takođe je bio jedan od vodećih istraživača u ovom projektu.
On je naglasio da se prethodna istraživanja uglavnom oslanjala na premale uzorke, zbog čega nisu mogla identifikovati ređe, ali značajne genetske i zdravstvene korelacije.
„Ukratko, otkrili smo da kada majka puši tokom trudnoće, jetra njenog sina je znatno više pogođena nego jetra njene ćerke. Ova razlika u biološkim reakcijama polova na prenatalno pušenje nastavlja se i u odraslom dobu, povećavajući rizik od prevremene smrti kod muškaraca,“ objasnio je Grasman.
Rezultati istraživanja dobili su podršku i od britanske organizacije za borbu protiv pušenja „Action on Smoking and Health“ (ASH). Ova organizacija istakla je značaj studije u kontekstu podsticanja žena na prestanak pušenja tokom trudnoće, naglašavajući ne samo trenutne, već i dugoročne posledice na zdravlje budućih generacija.
Ovo istraživanje pruža dodatne dokaze o tome koliko je pušenje tokom trudnoće štetno, ne samo po zdravlje fetusa u ranim fazama razvoja, već i kroz ceo život odrasle osobe.
Ono što je posebno značajno jeste to da muški fetusi pokazuju veću osetljivost na uticaj nikotina i drugih toksičnih supstanci iz duvanskog dima u poređenju s ženskim fetusima. Ovaj fenomen može biti povezan s razlikama u hormonalnoj i genetskoj regulaciji između polova.
Dodatno, ovo istraživanje može imati širu primenu u medicini i javnom zdravlju. Ukoliko se potvrdi veza između prenatalnog pušenja i skraćenog životnog veka muškaraca, moguće je da bi zdravstveni sistemi širom sveta mogli uvesti još strože mere protiv pušenja u trudnoći, poput obaveznih savetovališta, psihološke podrške i subvencionisanih programa odvikavanja od pušenja za trudnice.
Takođe, važno je primetiti da istraživanje ukazuje na mogućnost preokretanja negativnih efekata ukoliko osoba ne nastavi sa pušenjem u odraslom dobu.
Ovo daje dodatni podsticaj kampanjama protiv pušenja i pokazuje koliko su promene u načinu života važne u prevenciji hroničnih bolesti i produženju životnog veka.
Zaključno, rezultati studije ne samo da osvetljavaju biološke i genetske posledice prenatalnog pušenja, već pružaju i snažan argument za nastavak globalnih napora u borbi protiv pušenja, posebno među trudnicama, kako bi se zaštitilo zdravlje budućih generacija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
