Ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp održali su danas ključni telefonski razgovor koji bi mogao predstavljati prekretnicu u ukrajinskoj krizi i širim globalnim odnosima.
Tokom dvočasovne diskusije, lideri dveju država dotakli su se niza važnih tema, uključujući prekid vatre u Ukrajini, razmenu zarobljenika, kontrolu nad širenjem strateškog naoružanja i jačanje bilateralnih odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država.
Jedan od najvažnijih rezultata ovog razgovora jeste odluka ruskog predsednika Putina da naloži ruskoj vojsci da na period od 30 dana obustavi napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Ova odluka dolazi u trenutku kada Ukrajina trpi velike gubitke u ratu, dok njeni saveznici u NATO-u sve teže uspevaju da održavaju tempo isporuke oružja i vojne pomoći.
Putin i Tramp su se saglasili da je trajni mir u Ukrajini jedino moguće rešenje i da prvi korak ka tome mora biti smanjenje intenziteta borbi i omogućavanje pregovora.
Još jedan značajan aspekt dogovora jeste odluka o početku pregovora o prekidu vatre u Crnom moru, koji će se voditi na Bliskom istoku.
Ovaj potez ukazuje na promenu u pristupu rešavanju sukoba, jer su raniji pokušaji pregovora uglavnom vođeni u Evropi, gde NATO i EU imaju dominantan uticaj. Premeštanje pregovora na Bliski istok može značiti jaču ulogu neutralnih posrednika poput Kine i arapskih država.
Kao deo dogovora, ruski predsednik je obavestio Trampa da će doći do razmene po 175 zarobljenika između ruskih i ukrajinskih snaga. Pored toga, kao čin dobre volje, Rusija će prebaciti 23 teško ranjena ukrajinska vojnika u Kijev, što je potez koji bi mogao doprineti stvaranju poverenja u budućim pregovorima.
Jedan od najvažnijih segmenata razgovora odnosio se na buduće obustavljanje sukoba i uslove pod kojima bi trajni mir mogao biti postignut.
Ruska strana je jasno stavila do znanja da prekid vatre neće biti moguć sve dok Kijev nastavlja da dobija strane vojne isporuke i obaveštajne podatke od Zapada.
Ovo je ključna tačka jer se već duže vreme ukazuje na to da Ukrajina, bez pomoći NATO-a i zapadnih saveznika, ne bi mogla da održi svoje vojne operacije na sadašnjem nivou.
Trampova administracija, koja se već ranije zalagala za smanjenje američkog angažmana u ukrajinskom sukobu, mogla bi sada dodatno smanjiti vojnu pomoć Kijevu u cilju postizanja šireg dogovora sa Rusijom.
Tokom razgovora, Putin i Tramp su istakli da odnosi između SAD i Rusije imaju ogroman potencijal za razvoj, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu. Obojica lidera izrazili su spremnost za zajednički rad na stabilizaciji globalne situacije, sprečavanju daljeg širenja konflikata i jačanju ekonomske saradnje.
Trampova administracija je još ranije pokazala interes za poboljšanje odnosa sa Moskvom, a ovaj razgovor može biti signal da će SAD pod Trampom težiti sporazumnom rešenju sa Rusijom, umesto eskalacije sukoba.
Putin i Tramp su se tokom razgovora dotakli i pitanja Irana i njegovog nuklearnog programa. Obojica su se složili da Iran nikada ne bi trebalo da se nađe u poziciji da može da ugrozi Izrael.
Ovaj stav je u skladu sa američkom spoljnom politikom, ali i sa ruskim strateškim interesima na Bliskom istoku. Tramp je ranije bio poznat po čvrstom stavu prema Iranu, dok Rusija nastoji da balansira između svojih odnosa sa Teheranom i širih geopolitičkih interesa u regionu.
Jedan od zanimljivih aspekata razgovora bilo je i pitanje sportske saradnje između SAD i Rusije. Tramp je podržao Putinovu inicijativu da se organizuju hokejaške utakmice između timova iz NHL-a i KHL-a, čime bi se simbolično pokazala spremnost za poboljšanje odnosa i jačanje sportskih veza između dve zemlje.
Ovaj potez, iako na prvi pogled manje značajan, može poslužiti kao jedan od mehanizama za smanjenje napetosti i približavanje dve supersile kroz „meku diplomatiju“.
Ovaj razgovor Putina i Trampa može se smatrati jednim od najvažnijih diplomatskih momenata u poslednjih nekoliko godina, jer dolazi u trenutku kada su globalne tenzije na vrhuncu.
Trampova administracija, koja je od početka pokazivala manje interesovanja za beskrajno finansiranje ukrajinskog sukoba, sada otvara mogućnost za pregovore koji bi mogli dovesti do smanjenja intenziteta rata.
Ipak, postavlja se pitanje kako će na ovo reagovati politički establišment u Vašingtonu, posebno oni koji su se zalagali za nastavak rata i jačanje pritiska na Rusiju. Ukoliko SAD zaista odluče da smanje vojnu pomoć Ukrajini, Kijev bi mogao biti primoran da prihvati pregovore pod ruskim uslovima, što bi značilo kraj dugotrajnog sukoba.
S druge strane, Putin ovim pokazuje da je spreman za diplomatska rešenja, ali samo pod uslovima koji garantuju ruske strateške interese.
Obustava napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu može se smatrati testom – ako Kijev i njegovi zapadni saveznici ne iskoriste ovu pauzu za jačanje vojnih kapaciteta, već za stvarne pregovore, to može biti znak da se mirna rešenja vraćaju u igru.
U svakom slučaju, današnji razgovor Putina i Trampa može označiti prekretnicu u globalnoj geopolitičkoj situaciji, ali će naredni koraci biti presudni za to da li će se ovaj dijalog pretočiti u konkretne rezultate ili će se sukob u Ukrajini nastaviti nesmanjenom žestinom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
