Goran Šarić, doktor nauka, sve popularniji u Srbiji zbog svog rada u oblasti istorije, u ekskluzivnom intervjuu za Komersant, govori o pitanju uloge države u razvoju autohtone škole, o značaju istorije u savremenoj geopolitici, o Vatikanu, o opasnosti novog rata na našim prostorima, o Kosovu, o Republici Srpskoj, te mnogim drugim važnim pitanjima…
Postoji razlika između drugih država i Srbije. Jedino u Srbiji nastojanja da se iznese istina o našem poreklu nemaju nikakvu podršku vlasti i izazivaju otpore tzv. akademske zajednice. U Sloveniji, Janez Janša koji je dva puta bio premijer Slovenije i predsjednik najjače partije, drži govore na promocijama autohtonističkih knjiga. U Hrvatskoj je predgovor za autohtonističku knjigu o poreklu Hrvata fakultetskog profesora Ivana Jurića napisao ni manje ni više nego ministar znanosti Dragan Primorac, a predgovor za knjigu “Hrvati i autohtonost” Ivana Mužića pisao je akademik Mate Suić, arheolog. Muftija Muamer Zukorlić u svojoj knjizi “Drevna Bosna” tvrdi da su Bošnjaci potomci Ilira. O albanskim političarima i istoričarima da ne pričamo, za njih su Nemanjići Nimani, Vinča je njihova kultura, itd. Kad se Srbi svoga odriču, zašto drugi to ne bi preuzeli?
[adsenseyu1]
Prvi potez nadležnih ministarstva trebao bi biti formiranje centra za strateške studije koji bi okupio eksperte iz raznih naučnih grana i disciplina. NJihov zadatak bio bi da očiste udžbenike od falsifikata i podmetanja. Srbi su specifičan narod jer pamte kraće od kišne gliste. Jedini narod koji o istoriji uči iz udžbenika svojih neprijatelja. Da bi jedan takav centar uopšte bio formiran, srpska elita, ukoliko postoji, trebala bi sastaviti srpsku paradigmu i narativ, a toga nema.
Na kom je sve to nivou generalno u Srbiji i u regionu?
Sav teret pao je na leđa pojedinaca, entuzijasta i zaljubljenika u istoriju koji rade o svom trošku. Takav je primer Vesna Pešić i njena izdavačka kuća “Pešić i sinovi” koja je objavila nekoliko stotina naslova iz područja skrivene i prećutane istorije. U Srbiji tzv. stručna i akademska javnost uporno ignorira dokaze i otkrića iz raznih grana nauka koji potvrđuju našu autohtonost. Ako se bilo koji naučnik tome protivi biva ismijan, šikaniran, ostaje bez zvanja. Dovoljan je primer progon koji je doživio najveći arheolog sa ovih prostora, pokojni Đorđe Janković. On je imao toliko intelektualnog poštenja i moralnog integriteta da javno obznani svoja istraživanja koja su pokazala da Sloveni na Balkanu žive bar od 1. veka i nakon toga zamalo nije spaljen kao “naučni jeretik”.
LJudi često razmišljaju „istorija je prošlost, to nije važno“. Da li možete dati jednostavniju sliku za širu javnost o tome zašto bi konkretno za Srbiju obaranje „berlinske škole o seobi Slovena“ i prihvatanje novih saznanja bilo veoma važno na geopolitičkom ili geoekonomskom nivou?
Na svojim predavanjima često obuhvatim razdobolje od Lepenskog Vira do modernog vremena. I uvek kad dođem do 7. stoleća kažem: “Sad zaboravite sve što sam rekao i zamislite da smo došli na Balkan.” Toliko je neznanja i zabluda u poslednih 1300 godina naše istorije, da bi veliki posao bio da se bar taj period očisti od krivotovorina. Dogmu o seobi Slavena treba srušiti pre svega zato što nije istinita. Seoba je uvek bilo i to nije sporno. Ali važno je da naglasimo da su Sloveni živeli na Balkanu i pre i posle 7. veka. I migrirali sa Balkana i na Balkan i pre i posle.
Da istorija nema svoje implikacije na geopolitičkom nivou, onda se ne bi svi ti silni narodi toliko trudili da dokažu svoju autohtonost. Istorija jednog naroda je isto što i djetinjstvo jednog čoveka. Kao što čoveka zauvek definira djetinjstvo, tako narod definira prošlost, dela njegovih predaka. Bez kontinuiteta, bez čuvanja zaveta i uspomena svojih predaka, to više nije narod nego rulja koja će završiti kao ekonomsko roblje onih naroda koji se svoje istorije sećaju. Narod koji ne poznaje svoju prošlost, nema budućnost.
Pominjete često pitanje Ilira, posebno važno pitanje u ovom trenutku za Kosmet?
Čitava ideologija Velike Albanije počiva na ideji da su Albanci potomci Ilira. Ako je njima u borbi za Kosovo važno da dokažu da su Iliri, kako onda Srbima to može biti nevažno? Istorijsko pravo je jedan od glavnih argumenata u međunarodnoj politici. Kada Srbi postanu svesni da su oni potomci antičkih stanovnika Balkana, onda će na pravi način valorizirati svoju baštinu, pa time i Kosovo, svetu zemlju Ilira i Slavena i Srba. Otimanje Kosova počelo je krivotvorenjem istorije, povratak Kosova počinje pisanjem istinite istorije, one koja se stvarno desila.
Jedna od stvari oko koje se ukrštaju koplja u našem regionu, a tiču se istorijsko-kulturnog nasleđa našeg regiona, čini se da su i stećci. Šta su, po Vašem mišljenju, stećci? Da li se može govoriti o tome kome ili kojoj naciji u regionu pripadaju? Šta stećci uopšte prikazuju, kakvi su to simboli ili motivi na njima?
O stećcima ne postoji konsenzus u naučnoj zajednici. Nisu dovoljno istraženi, jer se ne uklapaju u paradigmu o nama kao došljacima u 7. veku. Manji broj stećaka ima srednjevekovno poreklo, ali kad analiziramo stećke na njima često nalazimo simbole drevnih civilizacija, poput Egipta ili Partskog carstva i raznu drugu predantičku simboliku. Postavlja se pitanje, ako su stećci nastali u srednjem veku, ko je ispisivao antičke simbole na njih, nepismeni bosanski čobani?
Stećci već na prvi pogled izgledaju starije od rimskih nadgrobnih spomenika, sloj zemlje je i dvostruko deblji na njima nego na antičkim grobovima. Način sahranjivanja pod stećcima je identičan onome kako su sahranjivani drevni Iliri. U dubrovačkoj arhivi ne postoji ni jedan dokument o gradnji stećaka u srednjem veku, niti u narodu postoje predanja o tome. Politička situacija u srednjem veku, stalni upada Franaka, Ugara, Bugara, Turaka… nije bila pogodna za megalitsku gradnju, niti su postojale tehnike kojima se može podignuti stećak od 30 tona i transportirati na gotovo 2000 metara nadmorske visine. I koji bi motiv bio za takav jedan kolosalni podhvat, izgradnju više od sto hiljada stećaka?
Iz svega navedenog jasno je da su stećci drevni tragovi neke nama nepoznate civilizacije koja se jednom davno protezala od Alpa do Crnog Mora. Simbolika, običaji i način sahrane te civilizacije i srednjovekovnih stanovnika Balkana ukazuje na kontinuitet, graditelji stećaka, ta kultura megalita, bili su naši preci.
U Srbiji se takođe često da čuti da je „Vatikan glavni neprijatelj“. Koliko je to istina, a koliko laž?
Imao sam prilike čitati stotine vatikanskih dokumenata i konstatacija da je “Vatikan glavni neprijatelj” je nažalost tačna. Fridrih Niče je govorio da je papstvo poslednja utvara propalog rimskog carstva. Čitava istorija Vatikana je istorija laži, prevara, perverzija, nasilja i ubijanja. Dovoljno je pomenuti Gabriela Amortha, najvećeg katoličkog egzorcistu koji je izjavio da je: “Satana u Vatikanu.” To je najveća svetska korporacija, religija im je samo paravan za politiku. Kada su Staljina upozorili na snagu Vatikana, on je upitao: “Koliko tenkova oni imaju?” SSSR je imao 63 000 tenkova, pa ga je Vatikan preko pape Poljaka, Vojtile, rasformirao bez i jednog tenka.
Sve više se govori o mogućem ponovnom sukobu na prostoru bivše Jugoslavije. Ukoliko bi morali, koju tačku tog prostora bi ocenili kao najkritičniju? Koliko Vam se čini realnom opasnost od novog rata na našim prostorima, uopšte?
Mir 1995. nije bio odluka eks-Ju republika nego je nametnut od strane zapadnih sila, pre svega SAD-a i Velike Britanije. Kao što je i rat 1991. nametnut spolja, od istih aktera, iako su među jugoslovenskim političkim i obaveštajnim strukturama imali svoje ljude. Velika Britanija kao naš vekovni, arhetipski neprijatelj i u vreme ovog intervjua šalje pedesetak svojih agenata u BiH pod izgovorom da spreče “ruski uticaj”. Britanska politika ne bira sredstva da ostvari cilj. Cilj je Rusija što dalje od Balkana i neće prezati ni od čega, pa tako ni rata.
Prva na udaru biće Republika Srpska koju su britanski lordovi označili većom pretnjom za svoje interese od islamskih fundamentalista u Bosni i Hercegovini. Sve je jasno, samo ih treba dobro slušati i sve što oni kažu protumačiti suprotno. Čim njihovi mediji poput N1, Radia Slobodna Evropa, Nedeljnika, Danas, Vremena… nekog napadnu, mi ga trebamo podržati, a od onog što oni afrmišu treba bežati glavom bez obzira.
Za kraj, Vaša poruka našim čitaocima?
Kao što pomoću ega pojedinac lakše prevladava ovozemaljski život, tako je nacija ego cele zajednice. Kad zajednica prosperira, onda je i pojedincu bolje.
Naša tela nisu samožive jedinke, nego simbioza 50 000 milijardi ćelija. I umesto da svaka ćelija radi sve, one su podelile uloge, jedne se bave odbranom organizma, druge transportom hranjivih tvari… tako se stvara sinergija. Tako telo postaje više od samog zbroja njegovih delova.
Zato pozivam sve ljude u Srbiji da dođu na moja predavanja u sklopu turneje “Trijumf savijesti” koja počinje u septembru u Jagodini, a završava u Beogradu u decembru i da učeći o prošlosti zajedno ispišemo budućnost. Nema sudbine osim one koju sami stvorimo!
(Komersant.rs)
