Naučnici smatraju da je u Zemlju pre oko 4,5 milijardi godina udarilo ogromno nebesko telo koje je proizvelo pravi haos i naposletku stvorilo – Mesec.
Naime, nakon udara u svemir je izbačena hrpa krhotina koja se prvo ustalila u orbiti oko naše planete, a zatim počela da skuplja i gomila te kreira naš prirodni satelit.
Stručnjaci su prvo smatrali da u Zemlji nije ostalo puno tragova te drevne planete veličine Marsa, nazvane Teja, ali sada su naučnici iz Kine, SAD i Britanije pronašli znakove koji upućuju na to da su delovi Teje završili i unutar Meseca i unutar naše planete.
Ako je zaista tako, to je možda rešenje misterije koja muči naučnike više od decenije: prisutnost gustih skupova veličine kontinenta zakopanih duboko ispod Zemljinog plašta (na dubini od oko 2.900 km), koje se obavijaju oko jezgra.
– Naša otkrića dovode u pitanje tradicionalno mišljenje o udaru koji je doveo do homogenizacije rane Zemlje. Umesto toga, izgleda da je džinovski udar koji je formirao Mesec izvor heterogenosti ranog plašta i označava početnu tačku Zemljine geološke evolucije tokom 4,5 milijardi godina – rekao je planetarni naučnik Hongping Deng iz Šangajskog astronomskog opservatorija (SHAO) Kineske akademije nauka.
[adsenseyu1]
Naučnici su za nakupine materijala koje obavijaju Zemljinu jezgru (LLVP) saznali nakon analiza potresa jer se seizmički talasi kreću različito kroz različite materijale. Pronašli su velika, gusta područja na granici jezgre i plašta – jedno ispod Afrike, drugo ispod Pacifika.
Do sada se smatralo LLVP nastaju tokom nekog unutrašnjeg procesa u Zemlji, ali novo istraživanje ukazuje na to da iza njihove formacije stoji – Teja. Prethodne numeričke simulacije su ukazivale na to da je najveći deo Teje završio u Mesecu, a samo delići u Zemlji.
To ne mora da bude slučaj. Naučnici već godinama istražuju mogućnost da je velika količina Teje zapela unutar Zemlje i da je tamo i dan-danas. Stoga su stručnjaci sproveli nove simulacije i našli nekoliko tragova koji ukazuju na upravo takav scenario.
Prvi trag je slojevitost Zemljinog plašta. U simulacijama se materijal Zemlje i Teje pomešao u gornjem plaštu u okean tekuće magme, dok je donji plašt ostao čvršći. Drugi su LLVP-ovi.
Tim je otkrio da su komadi Teje, promera samo nekoliko desetaka kilometara, mogli da potonu do granice jezgra i plašta i tamo se akumuliraju i izrastu u LLVP-ove.
Otprilike 2-3 odsto Zemljine mase, navode stručnjaci, možda dolazi od Teje. LLVP-ovi bi trebali u tom slučaju da budu između 2-3.5% gušći od Zemljinog plašta i bogatiji gvožđem. Ovo je dobra vest jer se ta hipoteza može testirati.
Naime, ako sa Meseca dobijemo uzorke materijala iz plašta koji su dospeli na površinu prilikom udara, možemo da ih uporedimo sa nakupinama oko Zemljinog jezgra i vidimo da li imaju iste hemijske karakteristike.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nature“ („Priroda“).
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
