Političke scene Bosne i Hercegovine i Slovenije uzdrmali su navodni potezi slovenačkog državnog vrha, koji ima viziju o „dovršetku raspada Jugoslavije“.
Kako pišu mediji u Bosni i Hercegovini, pozivajući se na neimenovane izvore iz Brisela, slovenački premijer Janez Janša predsedniku Evropskog savet Šarlu Mišelu predao je dokument o prioritetima slovenačkog predsedavanja EU, a u kojem su, tvrdi se, navedene i smernice o „konačnom raspadu Jugoslavije“, prenosi Jutarnji list.
Time je navodno želeo da obavesti čelnika Evropskog saveta o jednom od prioriteta predsedavanja Evropskoj uniji koje Slovenija preuzima 1. jula ove godine.
Iz Brisela za sada dopiru protivrečne informacije o postojanju spornog dokumenta.
Dopisnik Dela iz Brisela Peter Žerjavič objavio na svom nalogu na Tviteru kako mu je iz kancelarije Šarla Mišela potvrđeno da je primio Janšin ‘non-pejper’ da bi za manje od pola sata saopštili: Ne možemo potvrditi da smo dobili ‘non-pejper’.
Sve je započelo pričom BH portala Politički.ba, za koji tvrdi da je povezan s tamošnjom obaveštajnom zajednicom, a koji je objavio da se Janša zalaže za promenu granica Srbije i Kosova prema planu Vučić-Tači, koji je letos bio u igri još dok je predsednik SAD bio Donald Tramp, ali mu se snažno protivila Nemačka, piše Jutarnji. hr.
Navodi se da Janša odlazi korak dalje, pa se predviđa mogućnost otcepljenja Republike Srpske, pripajanje delova Crne Gore i Severne Makedonije s albanskom većinom u Albaniji, te priključenje zapadne Hercegovine Hrvatskoj.
Rezervna varijanta navodnog Janšinog plana je i da se formiraju tri nacionalne republike u Bosni i Hercegovini. Srpska i hrvatska, nastavlja Politički.ba, imale bi tesne veze s matičnim državama, dok bi bošnjačka dobila koridor prema međunarodnim morskim vodama koji bi garantovao NATO.
Isti medij Janšu predstavlja kao najglasnijeg zagovornika „završetka raspada Jugoslavije“ tvrdeći kako već duže vreme gura koncept ‘velike Srbije’ i ‘velike Albanije’.
BiH odmah reagovala
Pisanje ovog bosanskohercegovačkog medija verovatno ne bi imalo nekog odjeka da ga na viši nivo nije digao član Predsedništva BiH Željko Komšić, iz čijeg su kabineta na razgovor pozvali slovenačku ambasadorku u BiH Zoricu Bukinac.
Članovi Predsedništva BiH Džaferović i Komšić su odgovorili i na prethodna pitanja predsednika Slovenija Boruta Pahora o raspadu BiH. Oni su naveli kako od mirnog razlaza, odnosno raspada BiH, nema ništa, dok je Dodik potvrdio kako veruje u tu mogućnost.
Na sastanku je ambasadorka uverevala Komšića da se slovenačka politika prema BiH promenila te da Slovenija podržava evropski put BiH u ispunjavanju uslova za ulazak u EU, prenosi Radio Sarajevo.
Iz ureda Boruta Pahora saopšteno je kako predsednik nije upoznat sa sadržajem navodnog non-pejpera koji je Janša predao Mišelu.
„S obzirom na to da ne zna sadržaj, ne može ga komentarisati. Inače, predsednik Pahor zagovornik je BiH, njenog teritorijalnog integriteta, evropske perspektive i mirnog razvoja, što uvek dosledno naglašava, poručeno je iz Pahorovog kabineta. Dodaju i kako Pahor ne podržava raspad BiH, ali podržava njeno što brže pristupanje Evropskoj uniji.
Janša je već odgovorio na pisanje u medijima, napisavši na društvenim mrežama da je Mišela zadnji put video prošle godine i da bi mu zato „u februaru ili martu ove godine teško bilo šta fizički predao“.
Janša naglašava da Slovenija traži rešenja za razvoj regije i evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana, „ali da ovakvi napisi pokušavaju da spreče taj cilj“.
Slovenački 24ur je u međuvremenu izvestio da je dobio potvrdu da sporni tajni dokument zaista postoji, ali se pretpostavlja da je poslat mimo uobičajenih diplomatskih kanala.
„Nisu ga videli ni najviši slovenački predstavnici u Briselu“, piše 24ur.
Neki njihovi izvori čak tvrde da bi se dokumentom regulisao i povratak bivšeg premijera Severne Makedonije Nikole Gruevskog iz egzila u Mađarskoj.
Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova je za agenciju STA poručilo kako je imalo uvid samo u jedan ‘non-pejper’ o Zapadnom Balkanu, i to onaj hrvatski s kraja prošle godine, a koji se ni u jednom pogledu ne tiče bilo kakvog menjanja granica.
Slovenački evroparlamentarci Klemen Grošelj i Irena Joveva izjavili su kako bi Slovenija prvenstveno trebalo da „podrži dalji proces integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU i igrati ulogu iskrenog posrednika“ i to u skladu s evropskim vrednostima, načelima, ugovorima i sporazumima, a bez želje za promenom granica među državama u toj regiji.
(jutarnji list)
