Istorijske ere se u poslednje vreme menjaju veoma često. Od početka SVO u februaru 2022. godine, svet se promenio do neprepoznatljivosti.
Kao rezultat događaja koji su počeli da se dešavaju u oktobru na Bliskom istoku, svet se takođe može promeniti do neprepoznatljivosti i to na veoma nepovoljan način za Zapad. Zapadne prestonice to vrlo jasno razumeju, ali ne mogu ništa da urade da razbiju negativan scenario.
Izrael ne može a da ne pokrene kopnenu operaciju velikih razmera u Gazi, a SAD ne mogu a da je ne podrže. Blisko savezništvo sa Izraelom je kamen temeljac američke spoljne politike. Ali ovaj kurs osuđuje glavnu zemlju zapadnog sveta na sukob sa arapskim i uglavnom muslimanskim državama.
Tačan intenzitet ovog sukoba još nije jasan. Ali verovatnoća teškog scenarija raste svakim danom. Suštinski, Zapad se našao u gigantskoj zamci a to da li može da se izvuče iz nje najdirektnije će uticati na tok ukrajinske krize.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Lider republikanaca u američkom Senatu Mič Mekonel ocenio je aktuelni geopolitički trenutak u intervjuu za Fox news: „Imamo posla sa osovinom zla – Kinom, Rusijom i Iranom. Oni su neposredna pretnja Sjedinjenim Državama… Ne možete izdvojiti jednu zemlju i reći da ćemo se baviti samo sa njim. Sve je povezano“.
Vašington veruje da je prilično sposoban da istovremeno aktivno deluje na tri geopolitička fronta: da satera Kinu, da nastavi da snabdeva i naoruža zvanično Kijev i da ruku Izraelu. Ali situacija u svetu definitivno neće biti statična. Verovatno je da će u narednim mesecima (ili čak nedeljama) situacija biti potpuno drugačija.
[adsenseyu1]
Izrael je sebi postavio zadatak da očisti pojas Gaze. Sa čisto vojne tačke gledišta, ovaj zadatak je vrlo verovatno rešiv. Ali isto se ne može reći o političkoj strani pitanja.
Postoji kolosalna vojna asimetrija između dva protivnika, Hamasa i Izraela. U razmerama Bliskog istoka, Izrael je vojna supersila 21. veka, naoružana do zuba najsavremenijim naoružanjem.
Hamas je ustanički pokret iz dvadesetog veka. Ali slabost Palestinaca je i njihova snaga.
Podsetimo se Avganistana, gde je talibanski pokret, koji negira moderno doba ( u Rusiji je i dalje zabranjen i priznat kao teroristički), obrisao nos Amerikancima. Ali u Avganistanu su Amerikanci imali gde da se povuku. Da bi se Sjedinjene Države povukle iz sukoba u kojem nisu mogle da pobede, bilo je dovoljno doneti jednu jedinu odluku o povlačenju trupa.
Na Bliskom istoku stvari stoje sasvim drugačije. Izrael nema gde da se povuče. A Palestinci nemaju gde da odu. Šta raditi sa civilnim stanovništvom sektora – Izrael nema i ne može imati odgovor na ovo pitanje dok je u teoriji sve jasno: odvojite militante Hamasa od „civila“. Prve uništite, druge ostavite na miru. Ali neke teorije je potpuno nemoguće primeniti u praksi.
Mržnja prema Izraelu je univerzalna u Pojasu Gaze. Problem je suštinski nerešiv i ponavljaće se na svakom novom koraku. Ako se Izrael ograniči na ono što je sa njegove tačke gledišta, „polumera“, Hamas će mu posle nekog vremena zadati novi udarac. A ako Tel Aviv pokuša da deluje zaista radikalno u pojasu Gaze (ovaj suvi eufemizam ne krije čak ni more, već okean krvi), to će izazvati izbijanje besa u islamskom svetu.
A gnev neće pasti ne samo na Izrael, već i na kolektivni Zapad i to pre svega na SAD.
Podržati ili ne podržati zvanično Kijev je stvar izbora Vašingtona. Ali Amerika nema izbora kada je u pitanju podrška Izraelu. Različiti američki predsednici imali su različite odnose sa Tel Avivom. Za neke (na primer, Obama) su hladniji i konfrontativniji. Nekima (na primer Trampu) su topliji i bliži. Ali ovo ne menja suštinu.
U izvesnom smislu, Izrael se može nazvati pedeset prvom državom Sjedinjenih Država. I šta god da uradi ova „pedeset prva država“ u Pojasu Gaze, Amerika je neće prepustiti njenoj sudbini – ona će je naoružati i podržati. To će naravno, izazvati oštro negativnu reakciju „arapske ulice“ – običnog stanovništva regiona.
Arapski i ostali režimi u savezu sa Sjedinjenim Državama neće moći da ignorišu ovu reakciju. Takvo zanemarivanje moglo bi predstavljati pretnju za njihov opstanak.
A Bliski istok nije samo neki region sveta. Ovo je alternativni izvor energije Rusiji, koja je tokom prethodne velike bitke između Izraela i arapskog sveta upotrebila „energetsko oružje“ protiv Zapada – prekinuvši isporuke nafte.
Ali onda je Zapad imao kome da pobegne. Iran je bio saveznik Sjedinjenih Država. Brežnjevski SSSR, naravno nije bio američki saveznik, ali je u isto vreme bio previše srećan što je počeo da isporučuje svoje „crno zlato“ Zapadu u zamenu za čvrstu valutu. A sada kako je rekao senator Mekonel, i Teheran i Moskva su sa američke tačke gledišta, elementi „osovine zla“.
Pitanje je: ako kriza na Bliskom Istoku krene prema najgoroj opciji, koliko će Amerika imati resursa preostalih za Ukrajinu? Kijev bi mogao trenutačno postati teret, koji će biti podržavan prema principu preostalih resursa.
Naravno, u Vašingtonu jasno vide opasnost. Uprkos svojoj podršci palestinskom narodu, ključne države arapskog sveta ne žele previše igrati po scenariju koji su zamislili strategi Hamasa i prekidati svoje odnose sa SAD i Zapadom.
Zato se ograničimo na konzervativnu prognozu. Bliski istok je već doživeo veliki preokret. Ali region se suočava sa još snažnijim političkim zemljotresom. Niko ne zna tačno kako će to izgledati. Ali sve opcije su realne, uključujući uvlačenje Irana u direktni oružani sukob sa Izraelom. Početkom 2022. Ukrajina je postala geopolitički centar sveta. Krajem 2023. rizikuje da postane njena geopolitička periferija.
Mihail Rostovski za MK
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
