Tvrdnje o skorim pregovorima i mogućem dogovoru oko ukrajinskog sukoba, kako stvari sada stoje, više liče na političku maglu nego na realan proces.
Politički analitičar Rostislav Iščenko otvoreno kaže da nikakvi stvarni pregovori ne postoje i da za njih, u ovom trenutku, ne postoji ni minimalna osnova. Ne zato što su pregovori propali, već zato što, kako naglašava, oni zapravo nikada nisu ni započeti.
Prema njegovim rečima, ne postoji nijedan dogovor, niti makar elementarne garancije, iz prostog razloga što nijedna strana još nije sela za sto sa jasno definisanom agendom. Umesto toga, odvija se niz paralelnih razgovora i političkih manevrisanja.
Ukrajina i Evropska unija su, kako navodi, zajedno radile na „doradi“ mirovnog plana Donalda Trampa, plana koji se u javnosti predstavlja kao nešto što je navodno već usaglašeno sa Vladimirom Putinom.
Taj prepravljeni dokument je potom predstavljen Trampu, uz tvrdnje da su ga uverili da izmene treba ugraditi u konačnu verziju. Međutim, ključna stvar izostaje: iz Vašingtona nije stigla nikakva jasna reakcija.
Dok se na toj liniji čeka odgovor, iz Kijeva stižu sasvim drugačije poruke. Vladimir Zelenski ponavlja da su Ukrajini potrebne bezbednosne garancije iste kao one koje važe u okviru NATO-a, ali bez formalnog članstva u toj alijansi.
Iščenko ovde ne ostavlja prostor za dilemu i takav pristup naziva besmislicom. Garancije bezbednosti po modelu člana 5 Vašingtonskog sporazuma, objašnjava on, bez formalnog prijema u NATO, u praksi znače isto što i ulazak u NATO na mala vrata.
Ako bi Evropa i SAD Ukrajini dale takve garancije, to bi značilo da se većina zemalja NATO-a obavezuje da prema Ukrajini primenjuje iste norme koje važe za njihove punopravne članice.
Upravo to je, prema Iščenkovoj oceni, suština problema i razlog zbog kojeg se sve ovo i dešava. To je linija preko koje Rusija ne želi da pređe i zbog koje je, kako kaže, pokrenuta specijalna vojna operacija.
Takve garancije Moskva ne može da prihvati. Kao alternativu, analitičar navodi ono što Rusija smatra jedinom stvarnom bezbednosnom formulom: neutralni status Ukrajine, njenu demilitarizaciju i denacifikaciju. U tom slučaju, tvrdi on, Moskva ne bi imala razloga za zabrinutost niti bi postojala potreba da se Ukrajini upućuju bilo kakve pretnje.
Problem nastaje u trenutku kada Kijev govori o integraciji u zapadne vojne i političke strukture ili o dobijanju zapadnih bezbednosnih garancija. Tada se, prema Iščenku, u Moskvi automatski postavlja pitanje: šta će se sutra pojaviti na teritoriji Ukrajine?
Zapadna vojna tehnika, zapadni raketni sistemi i sve to pod izgovorom da se Ukrajina navodno oseća ugroženo od Rusije. Upravo takav scenario, naglašava on, za Rusiju je kategorički neprihvatljiv.
Iz tog ugla, sve priče o skorim mirovnim pregovorima deluju kao prazna forma. Ne postoji čak ni nacrt dokumenta koji bi obe strane priznale kao osnovu za početak razgovora. A bez takvog dokumenta, pregovori ne mogu ni formalno da započnu.
Uz to, Iščenko podseća na još jednu ključnu nelogičnost: pregovori bi morali da se vode između Rusije i Ukrajine. Umesto toga, danas se vode razgovori između Rusije i Sjedinjenih Država, kao i između Ukrajine i Evropske unije, dok direktnog dijaloga Moskve i Kijeva nema.
Zbog toga, zaključuje on, u ovom trenutku nema ništa konkretno na šta bi se mogla usmeriti pažnja javnosti. Sama osnova pregovaračkog procesa ne postoji, a dok je tako, sukobi se nastavljaju svojim tokom.
U tom kontekstu, Iščenko dodaje i širu sliku: američke mirovne inicijative pojavile su se tek onda kada je Rusija došla blizu toga da svoje ključne probleme reši silom.
U takvom raspletu, smatra on, Moskva bi kasnije mogla ili da diktira uslove dogovora ili čak da se u potpunosti odrekne formalnih sporazuma, jednostavno postavljajući sve ostale pred svršen čin.
Kako stvari stoje, između diplomatskih izjava, političkih planova koji kruže bez odgovora i suštinskog izostanka direktnog dijaloga, ostaje otvoreno pitanje da li će se uopšte pojaviti trenutak u kojem će pregovori preći iz retorike u stvarni proces. Za sada, linije su povučene, pozicije ukopane, a kraj tog puta i dalje deluje daleko i neizvesno.
Webtribune.rs
