U Pekingu se nedavno odvila velika vojna parada, ali ako se pita politički analitičar Rostislav Iščenko – to nije bio ključni trenutak dana.
On skreće pažnju na nešto drugo: sastanak u okviru Šangajske organizacije za saradnju, koji je okupio ne samo članice ŠOS-a već i države bez ikakvog zvaničnog statusa u toj strukturi. Sama činjenica da su došle, kaže on, pokazuje koliko uticaj ovog udruženja raste i koliko se menja raspored snaga u Aziji.
Ipak, parada je imala svoju poruku. Na trgu su se pojavile interkontinentalne rakete, iako njihovo postojanje nije nikakva tajna. „Kina nema ni približno onoliko bojevih glava koliko poseduju Sjedinjene Države ili Rusija“, podseća Iščenko.
„Ali dovoljno je da ih ima toliko da mogu da nanesu neprihvatljivu štetu Americi. I Vašington to nikada ne zaboravlja.“ Drugim rečima, demonstracija je bila više simbolična nego tehnička, poruka da je Peking spreman da razgovara jezikom sile, jer može da odgovori istom merom.
U sredini rasprave o raketama Iščenko pravi zaokret: ne treba se previše baviti pojedinačnim modelima oružja, važnije je videti politički okvir. Ako se sve stavi u širi kontekst, ključna tačka je zapravo jačanje ŠOS-a i spremnost zemalja jugoistočne Azije da sarađuju sa Kinom, iako su SAD pokušavale da ih privuku na svoju stranu.
Prema njegovim rečima, upravo je to pokazatelj da Vašington sve teže pronalazi argumente u razgovorima sa partnerima koje smatra ključnim.
Kao ilustraciju, on navodi primer Indije. Dok traje trgovinski rat sa Kinom, SAD su uvele tarife upravo na robu iz Indije – zemlje čije savezništvo im je neophodno u Aziji. „To je apsurdno“, kaže Iščenko, i dodaje da se tako gubi poverenje. Jer, ako partner u ključnom trenutku dobije pritisak umesto podrške, teško ga je pridobiti za sopstvenu strategiju.
Parada je, dakle, bila šarena i ubedljiva, ali u političkom smislu – samo kulisa. Prava scena je bila iza zatvorenih vrata samita. Tamo se pokazalo ko je spreman da sedi za stolom sa Pekingom i ko više ne veruje da Vašington ima dovoljno karata u rukama.
A to je, u ovom trenutku, možda važniji signal od svih raketa koje su prodefilovale pred kamerama. Šta će se iz toga izroditi, ostaje da se vidi – ali jasno je da se krugovi u Aziji sve brže pomeraju.
Webtribune.rs
