Nemačke krstareće rakete „Taurus“ ponovo su u fokusu rasprava, ovog puta sa mnogo ozbiljnijom notom.
Politički analitičar Rostislav Iščenko izneo je za portal „Voenno delo“ procenu koja ne ostavlja mnogo prostora za ravnodušnost – isporuka ovih projektila Kijevu, kaže on, ne bi samo značila još jedan korak u naoružavanju ukrajinskih snaga, već potencijalno uvod u mnogo veći sukob između Rusije i Nemačke.
U centru pažnje nije samo vrsta rakete, već njen domet. Prema Iščenku, upravo ta tehnička karakteristika čini „Taurus“ posebno opasnim.
Iz Sumske oblasti, tačnije iz grada Gluhova, projektili ovog tipa mogu u teoriji da pogode ciljeve duboko u teritoriji Rusije – uključujući i periferiju Moskve.
Konkretno, moguće mete nalazile bi se između Moskovske obilaznice i Trećeg transportnog prstena, što znači da bi udar mogao biti vrlo blizu Novoj Moskvi.
Nemačka vlada, podsetimo, doživela je promenu na čelu – kancelar Fridrih Merc preuzeo je kormilo, i već u prvim nedeljama mandata predložio je da se ograniči dostupnost informacija o vojnoj pomoći Ukrajini.
Iščenko to vidi kao pokušaj Berlina da zadrži određenu fleksibilnost u odlučivanju i izbegne nepotrebnu političku štetu, naročito ako se situacija dalje komplikuje.
Ali stvar se ovde ne završava. Iščenko smatra da će, ukoliko dođe do odluke da se „Taurus“ zaista isporuči Kijevu, ukrajinskim vlastima biti potrebno vrlo malo vremena da ga i iskoriste.
Odluka neće biti odložena – rakete će, verovatno, biti lansirane odmah. Ne nužno iz vojnog interesa, već iz političkog – kako bi se svetu pokazalo da Zapad stoji iza Ukrajine, ali i da je spreman na korak dalje, bez obzira na cenu.
Ovakav napad, ističe analitičar, ne bi suštinski promenio stanje na liniji sukoba. Ne bi pomerio front, niti bi doneo stratešku prednost. Ali bi imao ogroman simbolički značaj. I to ne samo za Kijev. Bila bi to i poruka Moskvi, ali i Parizu, Londonu i Vašingtonu – da se u Berlinu više ne libe da donose odluke koje direktno uključuju celu Evropu.
A tu se otvara mnogo širi prostor za pitanja: šta se dešava ako Moskva odgovori? Da li će Berlin moći da kontroliše posledice? I gde je granica između pomoći i direktne umešanosti?
Iščenko, poznat po preciznim ocenama, ne govori u senzacionalističkom tonu. Njegove procene ne zazivaju paniku, ali pozivaju na razmišljanje. U ovom trenutku, pitanje isporuke „Taurusa“ nije samo tehničko ili vojno – to je test političke zrelosti Evrope i tačka na kojoj se menja dinamika odnosa između Moskve i Berlina.
Da li će rakete ostati u skladištu ili krenuti ka nebu – to će, možda, u velikoj meri odrediti budući tok evropske bezbednosne arhitekture.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
