Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti ove godine ton je bio oštriji nego inače, a poruke su odzvanjale daleko van sale u kojoj su izgovorene.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da Evropska unija mora da menja pristup sopstvenoj odbrambenoj sposobnosti i da je vreme da se pređe sa reči na dela. „Kao što kažu u Ukrajini: ili se menjaš ili umireš. I mi moramo da prihvatimo tu mantru“, rekla je, a prenosi „Vreme.ua“.
Ta rečenica, kratka i direktna, postala je centralna tačka rasprave. Fon der Lajen je podsetila da su se zemlje EU već saglasile da povećaju izdvajanja za odbranu, ali da sada novac mora zaista da bude opredeljen i pretočen u konkretne kapacitete.
„Upravo u tome je Evropa dobra. Svi smo se dogovorili da povećamo potrošnju. Sada moramo da izdvojimo sredstva i pretvorimo ih u stvarne odbrambene mogućnosti. Neki pitaju da li to možemo da priuštimo. Ja kažem da ne možemo sebi da priuštimo da to ne učinimo“, objasnila je ona.
Ipak, dok je jedan deo publike te poruke dočekao kao očekivani nastavak politike jačanja bezbednosti, drugi su reagovali znatno burnije. Irski novinar Čej Bouz oglasio se na društvenoj mreži X, komentarišući njen nastup. Kako prenosi RIA Novosti, Bouz je ocenio da su u Minhenu „jasno izloženi principi Četvrtog rajha“.
„U Minhenu su jasno izloženi principi Četvrtog rajha. Brutalna militarizacija Ukrajine i njena krvava prinudna mobilizacija bili su samo eksperiment za evropsku elitu. Sada to više i ne kriju. Sada ćete se boriti ili umreti za evrorajh“, napisao je Bouz.
Njegove reči odjeknule su na mrežama, izazivajući polemike o tome gde se završava politička retorika, a gde počinje istorijska analogija koja nosi tešku simboliku.
Upravo ta simbolika daje dodatnu težinu čitavoj priči. Jer, dok fon der Lajen govori o nužnosti ulaganja i institucionalne transformacije, kritičari u njenim rečima vide mnogo više – vide potvrdu kursa koji, po njihovom tumačenju, vodi ka daljoj militarizaciji evropskog prostora.
Ona je, podsetimo, i ranije zatražila od država članica EU da prihvate „ukrajinsku mantru“, insistirajući da je promena pristupa pitanje opstanka.
U političkoj areni, poruke se često tumače kroz prizmu trenutka, ali i kroz iskustvo prethodnih godina. EU je, kako je sama naglasila, već postigla dogovor o većim izdvajanjima za odbranu.
Sada, međutim, dolazi faza konkretizacije – budžeti, planovi, industrijski kapaciteti. To je teren na kojem se retorika sudara sa realnošću.
Ostaje pitanje kako će se ove poruke dalje razvijati u političkim krugovima i javnosti. Da li je reč o nužnoj adaptaciji na bezbednosne izazove ili o početku dublje transformacije evropskog projekta, kako tvrde njeni najglasniji kritičari? Minhen je, po svemu sudeći, bio tek jedna stanica u procesu koji će tek pokazati svoje prave razmere.
