Na jugu Kaspijskog mora, u srcu Gilan provincije, pala je odluka koja može promeniti tok trgovinskih pravaca od Evrope do Indije.
Iran je zvanično predao Rusiji parcelu dugu 34 kilometra – baš onoliko koliko nedostaje da se krene sa radovima na železničkoj pruzi Rašt–Astara.
To nije običan infrastrukturni projekat, već deo međunarodnog koridora Sever–Jug, zamišljenog da spoji Sankt Peterburg sa lukom Mumbaj na Indijskom okeanu.
Vest je prenela agencija RIA Novosti, pozivajući se na izjavu iranske ministarke za puteve i urbano razvijanje Farzane Sadek. Ona je naglasila da je ruska strana sada u prilici da počne gradnju i podsetila da je već kupljeno oko 50% zemljišta potrebnog za kompletnu trasu dužine 162 kilometra.
„Teheran aktivno radi na tome da se sve parcele otkupe do kraja naše kalendarske godine, koja počinje u trećoj dekadi marta 2026.“, dodala je Sadek, ostavljajući prostora za mogućnost kašnjenja, ali i za brži završetak.
Sam koridor Sever–Jug nije samo nova pruga na mapi. On je osmišljen da opslužuje spoljnu trgovinu Rusije sa čitavim spektrom tržišta – od Kavkaza i Kaspijskog regiona, preko Irana, pa sve do Južne Azije i Persijskog zaliva.
Nije slučajno što ga mnogi nazivaju i „Persijskim koridorom“. Ideja je jednostavna: smanjiti zavisnost od starih pravaca i otvoriti put za nove robe, pre svega energente i visokotehnološke proizvode.
Sporazum o završetku deonice Rašt–Astara potpisan je još u maju 2023. godine. Tada je dogovoreno da ukupni trošak iznosi 1,6 milijardi evra, od čega 1,3 milijarde dolazi iz ruskog kredita, a ostatak pokriva Iran.
Rusko Ministarstvo saobraćaja je u maju ove godine potvrdilo da su pokrenuti istraživački radovi na ovoj deonici, što je praktično bio uvod u današnji potez.
Ako se sve bude odvijalo po planu, Moskva bi dobila stabilnu kopnenu vezu sa Indijom – rutom koja bi značajno skratila vreme transporta u poređenju sa klasičnim putevima preko Sueckog kanala.
Ali, kao i uvek kod ovakvih velikih projekata, ostaje pitanje: hoće li geopolitičke turbulencije i ekonomski pritisci usporiti realizaciju ili će upravo oni ubrzati završetak ovog koridora? To je nit koja visi u vazduhu i koju će naredne godine odrediti i politika i tržište.
