Noć između 13. i 14. juna ostaće upisana u vojno-političkim izveštajima kao trenutak kada je takozvana „neprobojna“ Gvozdena kupola doživela ozbiljan test — i, prema svemu sudeći, nije ga položila.
Ovaj put, napad nije došao od manjih grupa iz susedstva, već iz pravca ozbiljno opremljene vojne sile: iranske oružane snage ispalile su, po procenama, oko 300 projektila, i napravile ono što mnogi nisu očekivali — proboj do samog srca izraelske vojne strukture.
Snimci koje su zabeležili građani u Tel Avivu i koje je potom potvrdila redakcija „New York Timesa“ prikazuju trenutak udara jedne od raketa u vojnu oblast Kirja, centralno sedište izraelske vojske, poznatije kao IDF, kao i zgrade Ministarstva odbrane.
Ovaj kompleks, koji uključuje i bazu Kamp Rabin, bio je među ciljevima koji su pogođeni tokom masivnog udara koji je, kako navodi iranski medij Hamšahri TV, uspeo da zaobiđe izraelski protivraketni sistem u najmanje sedam slučajeva.
Sistem Gvozdene kupole, koji se godinama unazad smatrao jednom od najefikasnijih formi zaštite od raketnih pretnji, do sada je pokazivao visok procenat uspešnosti – od 85 do 90 odsto.
Međutim, stručnjaci već duže vreme upozoravaju da nijedna tehnologija nije apsolutno neprobojna, naročito kada se suoči sa talasnim napadima velikog intenziteta. I upravo se to desilo – Iran je odabrao strategiju saturacije, forsiranja sistema tolikim brojem projektila da više nije bilo moguće sve ih presresti.
Dopisnik „Sky News“ Mark Stoun ukazao je na ključni detalj: „Gvozdena kupola zahteva manuelno punjenje i ograničen je broj presretača. Sistem se može preopteretiti – i to je upravo ono što je urađeno.“
Sa druge strane, novinar „Fox News“-a Trei Jingst, koji se nalazio u Tel Avivu, istakao je da su iranske rakete „neuporedivo moćnije“ u odnosu na ono što se obično viđa iz pravca Pojasa Gaze.
Osim Kirje, na meti su se našle i tri izraelske vojne baze – Nevatim, Palmahim i Ramat David, sve južno od Tel Aviva. Iako zvaničnici izraelske vojske nisu potvrdili direktan pogodak na sedište IDF-a, priznali su da su ciljevi u toj oblasti pogođeni i da je sistem odbrane bio izuzetno opterećen.
Napad je, prema iranskim izvorima, deo operacije nazvane „Surova kazna“. Kao motiv, Teheran navodi odgovor na prethodne vazdušne udare na nuklearno postrojenje u Natanzu i eliminaciju visokorangiranih lica, među kojima je i komandant IRGC-a Hosein Salami. U tom kontekstu, ova operacija predstavlja direktnu poruku, ali i demonstraciju moći iranske balističke tehnologije.
Važno je naglasiti da Iran u ovom slučaju nije koristio samo kvantitet, već i sofisticirane tipove raketa, među kojima se sve češće pominju balističke varijante koje menjaju putanju u letu – što dodatno komplikuje posao sistemima poput Gvozdene kupole.
Da je ovo bio šok za izraelsku vojsku, pokazuje i ton izveštavanja medija bliskih bezbednosnim strukturama. Analitičari navode da će se ovi napadi danima detaljno proučavati, jer bi mogli označiti početak promene balansa kada je reč o vazdušnoj odbrani u regionu.
Bez obzira na to kako se situacija dalje razvije, jedno je sigurno: Gvozdena kupola više ne uživa status neprikosnovene zaštite. Sada je jasno da dovoljno veliki i tehnički precizno vođen napad može da probije i najsofisticiraniji štit.
Pitanje koje ostaje jeste – koliko brzo će se sistemi protivvazdušne odbrane adaptirati, i da li će ova noć označiti novu fazu u vojnoj strategiji velikih igrača Bliskog istoka.
Webtribune.rs
