Dok se pažnja javnosti često zadržava na vojnim pokretima, u pozadini se, makar formalno, i dalje ostavlja prostor za razgovore.
U petak bi u Omanu trebalo da se sastanu iranske i američke diplomate, prvi put na visokom nivou još od aprila, kako bi otvorili temu iranskog nuklearnog programa.
Nekoliko dana ranije, iranski predsednik Masud Pezeškijan dao je signal da Teheran nije zatvorio vrata dijalogu – ali samo ako razgovori budu vođeni bez pritisaka i, kako je rekao, „nerazumnih očekivanja“.
Ta diplomatska linija, međutim, teče paralelno sa znatno tvrđom realnošću na terenu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je situaciju kao krajnje opasnu, upozoravajući da Bliski istok podseća na minsko polje u kojem bi svaki jači potres mogao da izazove lančanu reakciju.
Moskva, kao blizak partner Teherana, poručuje da je spremna da igra konstruktivnu ulogu ako se otvori održiv diplomatski put, a ponovo je stavljena na sto i ponuda da Rusija ukloni obogaćeni uranijum iz Irana kako bi se smanjile nuklearne tenzije.
U isto vreme, Vašington poslednjih nedelja vidljivo pojačava svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku. U region je raspoređena udarna grupa nosača aviona „Abraham Linkoln“, uz dodatne sisteme protivvazdušne odbrane. Američki predsednik Donald Tramp javno je najavio mogućnost daljih poteza prema Teheranu, što je dodatno podiglo temperaturu u već napetoj situaciji.
Iz Teherana su stigla oštra upozorenja da bi svaki američki udar bio dočekan trenutnim odgovorom, uz poruku da u takvom scenariju nijedan Amerikanac ne bi mogao da se smatra bezbednim. Iranski zvaničnici otvoreno govore o riziku da bi takav razvoj događaja mogao da gurne region u širi i dugotrajniji sukob, sa posledicama koje je teško kontrolisati.
U tom kontekstu treba čitati i najnovije izjave iranskog vojnog vrha. Načelnik Generalštaba oružanih snaga Irana, general-major Abdolrahim Musavi, saopštio je da je zemlja završila tehničko unapređenje svog arsenala balističkih raketa i da je zvanično prešla sa defanzivne na ofanzivniju vojnu doktrinu.
Govoreći u sredu tokom obilaska podzemnog raketnog objekta Korpusa čuvara islamske revolucije, Musavi je naglasio da je unapređenje obuhvatilo sve tehničke dimenzije raketnog programa, čime je, prema njegovim rečima, značajno ojačana iranska odvraćajuća moć.
On je ovu promenu direktno povezao sa događajima iz juna 2025. godine, kada je došlo do dvanaestodnevnog sukoba tokom kojeg su američke i izraelske snage izvele udare na iranske nuklearne objekte.
„Promenili smo našu vojnu doktrinu sa odbrambene na ofanzivnu, usvajanjem politike asimetričnog delovanja i razornog odgovora na poteze protivnika“, poručio je Musavi, jasno stavljajući do znanja da Teheran sada drugačije čita bezbednosno okruženje.
Sve to dešava se u trenutku kada su signali iz regiona pomešani: s jedne strane pojačano vojno grupisanje i teška retorika, s druge pokušaji da se kanali komunikacije ne zatvore u potpunosti.
Koliko je taj balans održiv i da li će prevagnuti diplomatski razgovori ili logika sile, ostaje otvoreno pitanje koje će naredni dani i nedelje tek početi da razjašnjavaju.
