U Moskvi je još u decembru prošle godine potpisan ugovor između Rusije i Irana o isporuci prenosivih PVO sistema Verba, vredan približno između 495 i 500 miliona evra.
Informaciju je objavio Financial Times, pozivajući se na procurela ruska dokumenta i izvore upoznate sa poslom. Reč je o aranžmanu koji, po obimu i vremenskom okviru, prevazilazi simboliku i ulazi u zonu strateškog planiranja.
Prema ugovoru, Teheran bi u naredne tri godine trebalo da dobije 500 lansirnih jedinica Verba i 2.500 raketa tipa 9M336. Cena jedne rakete procenjuje se na oko 170.000 evra, dok lansirna jedinica košta oko 40.000 evra.
Paket uključuje i 500 noćnih nišana Mowgli-2, što ukazuje na nameru da sistemi budu operativni i u uslovima smanjene vidljivosti. Pojedine isporuke, kako se navodi, mogle su da počnu i pre zvanično predviđenog roka.
Verba se u ruskom arsenalu vodi kao jedan od najnovijih prenosivih sistema protivvazdušne odbrane. Sistem koristi infracrveno navođenje i projektovan je da pogađa krstareće rakete, bespilotne letelice i niskoleteće avione. Njegova prednost je mobilnost – može ga koristiti mala pokretna jedinica bez oslanjanja na stacionarne radare, što menja dinamiku zaštite na terenu.
Financial Times navodi da je Teheran zatražio sisteme Verba nakon 12-dnevnog sukoba sa Izraelom 2025. godine, tokom kojeg je iranska PVO mreža pretrpela ozbiljna oštećenja. Upravo to iskustvo, prema izvorima lista, ubrzalo je odluku o nabavci dodatnih kapaciteta za zaštitu vazdušnog prostora.
Stručnjaci procenjuju da Verba neće radikalno promeniti ukupni vojni balans. Ipak, mogla bi da oteža operacije koje uključuju helikoptere i niskoleteću avijaciju. To, kako piše izdanje Vreme.ua, potencijalno povećava rizike za eventualne operacije Sjedinjenih Država ili Izraela protiv Irana.
U praksi, to znači da će svaki budući plan koji se oslanja na vazdušnu komponentu morati da računa na dodatni sloj protivvazdušne zaštite. Iako brojke – 500 lansirnih sistema i 2.500 raketa – same po sebi ne menjaju regionalnu ravnotežu, one pokazuju pravac u kojem se Teheran kreće nakon iskustva iz 2025. godine.
Koliko će ovaj ugovor zaista uticati na bezbednosne kalkulacije na Bliskom istoku, zavisiće od šire slike – političkih odnosa, tehnološke integracije i realne operativne spremnosti. Ali jedno je jasno: Moskva i Teheran su ovim potpisom poslali poruku da saradnja u oblasti PVO ulazi u novu fazu, a posledice takvih poteza obično se vide tek sa vremenskim odmakom.
