Rast cena robe i usluga za ličnu potrošnju u Sjedinjenim Državama dostigao je u februaru gotovo 40-godišnji rekord.
Opšta inflacija u SAD porasla je prošlog meseca za 6,4 procenta međugodišnje, što je najviša stopa od januara 1982. godine, objavilo je danas Ministarstvo trgovine.
Bazna inflacija iz koje su isključene cene hrane i energije, i koju Federalne rezerve preferiraju kao jedan od parametara prilikom odlučivanja o monetarnoj politici, uzletela je u februaru na 5,4 procenta u poređenju sa istim lanjskim mesecom, što je njen najveći skok od aprila 1983, prenosi Si-En-Bi-Si.
Stopa bazne inflacije je neznatno niža od prognoze ekonomista koje je anketirala kompanija „Dau Džonsa“, a koji su predviđali 5,5 procenata.
Na mesečnom nivou, američka inflacija je porasla za 0,4 odsto, koliko su procenjivali i ekonomisti.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Skok cena je sputao potrošnju stanovništva, koja je porasla za samo 0,2 posto u februaru, što je ispod procene od 0,5 procenata.
Lični prihodi građana su zabeležili rast od 0,4 odsto, manje od očekivanih pola procenta, preneo je Tanjug.
U Španiji skoro 10 odsto
Cene su u martu nastavile silovit rast i u najvećim evropskim ekonomijama, pri čemu skok računa za energiju, naročito posle početka specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini, utiče na osiromašenje tamošnjih domaćinstava.
Rast cena dostigao je u martu višedecenijske maksimume u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji, pojačavajući dilemu Evropske centralne banke (ECB) u pogledu monetarne politike koja treba da zauzda skok inflacije, a da pri tom ne uguši ionako slab privredni rast, ocenjuje britanska agencija.
Inflacija je u Italiji dostigla ovog meseca 7,0 posto, a u Francuskoj 5,1 procenat, podstaknuta rastom cena goriva i prirodnog gasa, što obično pogađa siromašnija domaćinstva jače nego ostale.
Imajući u vidu fleš procenu španske statistike da je rast potrošačkih cena u toj zemlji u martu uzleteo na neverovatnih 9,8 posto, kao i jučerašnji podatak Destatista o nemačkoj inflaciji od 7,3 procenta, nacionalni pokazatelji sugerišu da će sutrašnji podaci Evrostata o inflaciji u evrozoni nadmašiti znatno stopu od 7,0 odsto, predviđaju u ECB.
Mada je najveći deo rasta inflacije posledica skoka cena energije, ne treba zanemariti ni uticaj koji na ubrzanje potrošačkih cena ima poskupljenje nekih osnovnih namirnica usled ukrajinske krize, s obzirom da su Ukrajina i Rusija, ujedno i vodeći proizvođači žitarica.
„S obzirom na to da je rast inflacije skoro isključivo vođen sa strane ponude – što inflacija bude viša, to će ekonomski rast biti slabiji“, upozoravaju analitičari „ABN Amro banke“ u belešci za klijente.
Ekonomski rast će, dodaju, verovatno biti razočaravajući za projekcije ECB-a, koja će verovatno skromnim pooštravanjem monetarne politike pokušati da uravnoteži odnos između kretanja inflacije i privrednog rasta, zaključuju analitičari u „ABN Amro“.
Ukrajinska kriza podstiče inflaciju
Guverner Nacionalne banke Austrije (OeNB) Robert Holcman ističe da ukrajinska kriza predstavlja veliku kočnicu za austrijsku privredu i ujedno podstiče inflaciju.
Čak i ako dođe do skorog završetka on polazi od toga da će privredni rast u ovoj godini biti svega 3,5 odsto, a inflacija 5,3 procenata. On smatra da dalji ekonomski razvoj zavisi značajno od posledica dešavanja u Ukrajini.
Ukoliko se situacija u Ukrajini bude dalje zaoštravala u Austriji bi imali visoku inflaciju uz gotovo nikakav privredni rast.
Tada bi rast iznosio samo 0,4 odsto u ovoj godini, ali bi inflacija mogla narasti do devet odsto.
Holcman smatra da Evropska centralna banka treba da deluje. Prema njegovim rečima neophodno je dva puta sprovesti korekcije kamata, jednom u septembru, drugi put u decembru. Time bi sledeća godina, dodaje, počela sa kamatama koje više ne bi bile negativne, preneo je Tanjug.
