Mnogi od nas su čuli da je zbog izdajničkog ubistva indijanskog vođe, od strane američkih Indijanaca, na Sjedinjene Države i američke predsednike bačeno prokletstvo, ali malo ljudi zna za osobu sa čijim je imenom povezana ova legenda.
Vođa plemena Tekumseh u istoriji severnoameričkih Indijanaca je bio apsolutno izuzetna figura.
Sjajan ratnik, diplomata, javna ličnost i govornik, bio je blizu stvaranja i vođenja najveće države Indijanaca u Severnoj Americi.
Njegova sudbina može se uporediti sa sudbinom ruskog princa Aleksandra Nevskog.
[adsenseyu1]
Obojica su imali šansu da se rode i proslave u najtežim i presudnim vremenima za svoj narod. Obojica su pokušali da ujedine svoje narode kako bi se oduprli i odvratili okupatore, pokazujući tako inteligenciju, plemenitost, hrabrost, volju, izvanredne organizacione, vojne i diplomatske sposobnosti.
Ipak, ruski princ je imao više sreće – njegovi napori doneli su rezultate i omogućili ruskom narodu i ruskoj državnosti da opstanu.
Vođa Tekumse je imao mnogo manje sreće – ubili su ga neprijatelji i njegovom smrću slomljen je otpor njegovog naroda. Da bi postigli svoj cilj, zauzimanja američke zemlje, kolonisti nisu prezali da posegnu za najprljavijim sredstvima.
Godine 1809. sa indijanskim vođama zaključen je čuveni Ugovor Fort Vejn o indijanskim transferima 3 miliona hektara njihove zemlje.
[adsenseyu4]
Ugovor, kojeg je tako lepo sastavio general Henri Harison, budući predsednik Sjedinjenih Država i tadašnji guverner Indijane, još uvek predstavlja američku sramotu.
Poznato je da su lideri, pre potpisivanja sporazuma o prenosu 3 miliona hektara svoje zemlje SAD-u, bili pijani. Ali Indijanci su uvek držali reč, i kao rezultat toga, mnoga plemena su morala zauvek da napuste domovinu svojih predaka.
ZASTRAŠUJUĆE – OSTAĆETE U NEVERICI: Bil Gejts predviđa koliko će biti žrtava od vakcinacije – VIDEOhttps://t.co/kO2sYb93ox
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) July 18, 2020
Pošto je dugo živeo među koloniistima, Tekumse je bio itekako svestan želje belaca da unište autohtono stanovništvo Amerike. A takođe je razumeo da fragmentacija plemena daje belcima ozbiljnu prednost.
Njegovo uverenje uspelo je da ujedini ljude iz trideset dve zajednice. Tako je rođena Konfederacija plemena sa teritorijom koja je bila veličine veće od tadašnje veličine Sjedinjenih Država.
Prvi njegov korak, za koga se smatralo da je odličan govornik, bio je pokušaj da se ubedi američke vlasti da odustanu od ugovora sklopljenog na tako upitan način.
[adsenseyu1]
Sudbonosni sastanak američkih vlasti i indijanskih vođa dogodio se u avgustu 1810. General Harison, budući predsednik Sjedinjenih Država, odbio je da raskine ugovor i čak je savetovao Tekumsea da se ne meša u njegov posao: ipak, sporazum nije uticao na interese njegovog naroda.
Konfederacija, prema guverneru, nije zajednica koju su Sjedinjene Države priznale, pa je od svakog plemena zatraženo da razgovara sa američkim vlastima odvojeno. Napuštajući mesto, Tekumse je upozorio: ako sporazum ne bude raskinut, Konfederacija plemena stupiće u savez s Britanijom, na šta se Harison samo osmehnuo.
Pojačani odnosi Sjedinjenih Država sa bivšom metropolom – Amerikanci su istovremeno pripremali napad na Kanadu – po prvi put prisilili su Evropljane da vide saveznike u indijanskim plemenima.
Čuvena britanska proročica: Tramp će pobediti na izborima ali neće završiti mandat jer će … VIDEOhttps://t.co/upGwW5OEAl
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) July 18, 2020
Lično saosećanje između vođa Indijanaca i Britanaca mnogo je doprinelo tome. General Brok, komandant britanskih snaga u Kanadi, bio je čovek od časti i cenio je liderske talente indijanskog vođe. Britanija je učinila nezapamćen čin – ušla je u vojnu alijansu sa Indijancima i objavila rat Sjedinjenim Državama.
Kombinovane snage su s lakoćom pobeđivale u borbama. Izgledalo je da je poslednji korak ostao do pobede. Još jedna odlučna bitka – i na svetskoj mapi će se pojaviti nova sila – nezavisna država Indijanaca. Ali jedan događaj je promenio tok ove priče: Brok je umro u drugoj bici, a smrt jednog generala promenila je ishod rata.
[adsenseyu4]
Umesto njega, britanske trupe predvodio je general Prokter, čija se vojna veština nije mogla uporediti sa talentima preminulog komandanta. Bez obzira što je Tekumse insistirao na odlučnijim akcijama, bez obzira na to koji je manevar zaobilazio, sve je bilo uzalud.
Preterano oprezni general počeo je da se povlači u unutrašnjost Kanade, prepustivši Amerikancima prethodno osvojenu zemlju. 5. oktobra 1813. godine u Konektikati, na reci Temzi, odigrala se odlučujuća bitka.
ZASTRAŠUJUĆA ANALIZA -THE SAKER – Narod mu drma tron a ostao mu je samo još jedan nalog koji nije ispuniohttps://t.co/nmsPPqvWfS
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) July 16, 2020
Ali uzalud se Tekumse nadao čudu. Prokter je iznenada povukao svoje trupe usred borbe. A vojska Sjedinjenih Država imala je ogromnu brojčanu prednost. Ishod bitke bio je unapred odlučen: Indijanci su izgubili, a njihov vođa je umro.
Kao i mnogi trenuci u životu, i Tekumseova smrt prekrivena je velom tajnosti. Prema zvaničnoj verziji američkih vlasti, on je poginuo u bici i sahranjen je sa svim počastima. Međutim, ova verzija ne pije vodu. Ne samo da su odbili da predaju telo vođe njegovim sunarodnicima, nego niko nikada nije otkrio gde mu je grob.
Ali smrt velikog vođe nije mogla da prođe nekažnjeno. Legenda kaže da je nakon njegovog ubistva, njegov brat prokleo Garnizon i čitavu zemlju. U znak osvete za smrt svog brata, nagovarao je duhove svakih dvadeset godina da oduzmu život vladaru države belca.
Idućih 100 godina svi američki predsednici izabrani u nultoj godini su umirali tokom mandata. Ljudi su počeli da veruju u kletvu, u „prokletstvo Tekumseha“.
SASVIM LOGIČNO PITANJE: “Ako maske štite 99% zašto ste narod držali 2 meseca u zatvoru?”@djordjenspm https://t.co/ie3curR4jW
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) July 18, 2020
Harison je izabran za predsednika 1840. godine, a umro je nakon svega mesec dana vladanja i tako postao američki predsednik sa najkraćim mandatom u istoriji. Umro je od upale pluća.
1860. izabran je svima dobro poznati Abraham Linkoln, koji je izgurao prvi mandat do 1864. godine, a nakon produživanja mandata je ubijen u atentatu u pozorištu 1865. godine.
1880. izabran je Džejms Garfild, koji se na poziciji predsednika zadržao tek šest i po meseci, a ubijen je u atentatu dok se zajedno sa suprugom šetao ulicama Vašingtona.
1900. je na izborima pobedio Vilijam Mekinli. U septembru 1901. teško je ranjen u atentatu, u njega je za vreme posete gradu Bafalu pucao anarhista Leon Čolgos.
Osam dana kasnije predsednik je umro. 1920. godine za predsednika je izabran Voren Harding. Umro je od „nepoznate bolesti“ tri godine kasnije.
Naime, Hardingova smrt se službeno pripisivala srčanom ili moždanom udaru, ali je odbijanje gospođe Harding da dozvoli autopsiju dovelo do niza teorija zavere i špekulacija.
1940. godine, po treći put za predsednika je izabran Frenklin D. Ruzvelt, jedan od najpoznatijih američkih predsednika. Izgurao je mandat do kraja, opet izabran 1944. ali taj mandat nije izgurao do kraja. Prokletstvo je ‘proradilo’. Umro je od izliva krvi u mozak tri meseca nakon što mu je započeo četvrti mandat.
1960. inaugurisan je Džon Ficdžerald Kenedi, a ubijen je u atentatu 1963. na ulicama Dalasa.
Međutim, poslednja dva predsednika Ronald Regan i Džordž Buš uspeli su da prežive do kraja mandata i razbiju kletvu. Regan je izabran 1980. a on je uspeo da preživi atentat pa je nakon oporavka izgurao još cela dva mandata. Na njega je 1981. pucao propali student Džon Hikli mlađi a metak atentatora prošao samo nekoliko centimetara od njegovog srca.
Sledeći američki predsednički izbori zakazani su za 3. novembar 2020.
Glavni rivali biće Džo Bajden, kandidat iz redova demokrata, i Donald Tramp, koji predstavlja Republikance.
Oni bi mogli da postanu deo insijanskog prokletstva, a 2020. – „kobna“ godina za Sjedinjene Države.
Webtribune.rs
