U Vašingtonu se ponovo otvara tema trgovinskih pritisaka, ovaj put sa fokusom na Indiju i njene energetske veze sa Moskvom.
Poruka iz Bele kuće je jasna, ali ostavljena dovoljno široko da se u nju smesti i politički manevarski prostor: nastavak kupovine ruske nafte mogao bi da povuče konkretne posledice.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je i objavio izvršnu naredbu u kojoj se precizira šta bi administracija mogla da uradi ako proceni da Indija ne menja kurs.
U dokumentu se, između ostalog, pominje mogućnost ponovnog uvođenja dodatnih uvoznih carina od 25 odsto na robu koja stiže iz Indije. Nije to nova ideja u američkoj trgovinskoj politici, ali sada se vraća u opticaj u nešto drugačijem kontekstu.
Kako se navodi u samoj naredbi, prvi potez je na američkom ministru trgovine. Ukoliko on utvrdi da je Indija nastavila direktan ili indirektan uvoz nafte iz Ruske Federacije, mehanizam se pokreće dalje.
Tada državni sekretar, u konsultacijama sa ministrima finansija, trgovine i unutrašnje bezbednosti, kao i sa američkim trgovinskim predstavnikom, treba da izađe sa preporukama predsedniku.
Te preporuke, kako stoji u tekstu dokumenta, odnose se na to da li i u kojoj meri bi trebalo preduzeti dodatne mere prema Indiji. Među tim merama izričito se navodi i opcija ponovnog uvođenja dodatnih 25 odsto carina na uvoz indijske robe. Drugim rečima, vrata za pooštravanje su otvorena, ali konačna odluka ostaje na vrhu.
Važno je primetiti da se sve ovo ne formuliše kao automatska kazna, već kao uslovni proces, sa više koraka i konsultacija. Takav jezik je tipičan za izvršne naredbe, ali u praksi često služi i kao signal tržištima i partnerima šta bi moglo da sledi ako se politika ne uskladi sa očekivanjima Vašingtona.
Koliko će ova poruka zaista uticati na odluke u Nju Delhiju, ostaje da se vidi. Trgovinski odnosi, energetska bezbednost i geopolitika retko se kreću po pravoj liniji, a ovakve najave često su tek početak dužeg procesa u kome se granice pritiska i kompromisa stalno iznova testiraju.
