Ekonomija Rusije pokazuje izuzetno visoke stope rasta uprkos sankcijama koje su joj uvedene od strane Zapada zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Prema najnovijim izveštajima iz Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ), prognozira se da će bruto domaći proizvod (BDP) Rusije rasti za skoro 4% u 2024. godini, što je znatno više u poređenju sa prosečnim rastom u Evropskoj uniji, koji se procenjuje na oko 1%.
Ovaj procenat rasta u Rusiji je četiri puta veći od proseka zemalja Evropske unije, a ovakvi podaci se izdvajaju kao posebno impresivni u kontekstu ekonomskih izazova koje nose sankcije i ratno vreme.
Naime, Rusija gotovo ne oseća velike troškove rata. Prema podacima Venjskog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja (WIIW), budžetski deficit Rusije će ove godine iznositi svega 1,5% BDP-a, dok se očekuje da će u 2025. godini pasti na samo 1%. Ovakav ekonomski napredak dolazi u trenutku kada mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope trpe posledice pada nemačke autoindustrije, dok ruska ekonomija beleži procvat.
S druge strane, Ukrajina se suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima. Nakon što se njena ekonomija smanjila za skoro trećinu u prvoj godini sukoba, očekuje se rast BDP-a od 2,7% ove godine i 3,3% naredne.
Međutim, zbog mobilizacije dodatnih vojnika, zemlja se suočava sa ozbiljnim nedostatkom kvalifikovane radne snage, što dodatno otežava obnovu već devastirane infrastrukture.
Energetska kriza u Ukrajini, izazvana sistematskim uništavanjem njene energetske infrastrukture, mogla bi dovesti do nestašice struje, a procenjuje se da će ove zime nedostajati čak trećina potrebne električne energije.
Zapadne zemlje nastavljaju da pružaju vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, ali većina tih sredstava ostaje u zemljama koje je pružaju, poput SAD-a.
Američka vojna pomoć Ukrajini ima značajan pozitivan efekat na američku ekonomiju, jer se sredstva koriste za proizvodnju i opremanje vojne industrije unutar SAD-a, što doprinosi privrednom rastu.
U međuvremenu, troškovi rata i dalje teško pogađaju Ukrajinu, a prema procenama, novi dug te zemlje u 2025. godini mogao bi iznositi oko 16% njenog BDP-a, što nagoveštava produbljivanje finansijskih izazova.
Za razliku od Ukrajine, Rusija je uspela da zadrži stabilnost i privuče investicije, uprkos sankcijama i otežanom poslovanju za strane kompanije. Ruska vlada je postavila strožije zahteve za strane kompanije koje žele da napuste tržište, što je, prema rečima ekonomiste WIIW-a Vasila Astrova, otežalo njihov odlazak.
Strane banke, poput Raiffeisenbanke iz Austrije i italijanskog Unicredita, smatraju se ključnim finansijskim institucijama za Rusiju, i ruska vlada se trudi da ih zadrži što duže na domaćem tržištu.
U širem kontekstu, zemlje Centralne i Istočne Evrope beleže brži ekonomski rast od evrozone, ali su njihovi ekonomski rezultati i dalje u velikoj meri povezani sa stanjem nemačke industrije, posebno autoindustrije.
Kriza u nemačkoj automobilskoj industriji negativno je uticala na mnoge ekonomije regiona, poput Slovačke, Češke, Mađarske i Rumunije, koje imaju tesne ekonomske veze sa Nemačkom. U Slovačkoj, na primer, automobilski izvoz čini trećinu ukupne ekonomske aktivnosti, dok u Češkoj, Sloveniji i Mađarskoj čini oko 15%.
WIIW je u svojoj jesenjoj prognozi smanjio očekivanja rasta za zemlje Istočne Evrope za 0,4 procentna poena, ali se i dalje očekuje prosečni rast od 2,2% do 2,9% u naredne dve godine.
Ovo pokazuje da će ove zemlje i dalje nadmašivati ekonomske performanse evrozone. Poljska, na primer, beleži najbrži ekonomski rast među istočnoevropskim članicama EU.
Iako je nekada profitirala od bliskih veza sa Nemačkom, sada Poljska beleži uspehe uprkos slabostima nemačke ekonomije, delom zahvaljujući većim sredstvima iz fondova EU.
Prognoze govore da će sukobi u Ukrajini trajati barem do 2026. godine, a prema rečima zamenika direktora WIIW-a, Richarda Grievsona, posledice po širi region neće biti toliko razorne kao po samu Ukrajinu.
Rat donosi destruktivne efekte za Ukrajinu, dok se ekonomije regiona bore sa izazovima, ali uspevaju da održe rast.
Kineska podrška Rusiji i američka podrška Ukrajini osiguravaju da će sukob potrajati, a moguće promene u američkoj politici, posebno u slučaju pobede Donalda Trampa na izborima, mogle bi ubrzati kraj rata i promeniti dinamiku geopolitičke ravnoteže u Evropi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
