Proizvodnja nafte u SAD dostigla je rekordne količine od 11,5 miliona barela dnevno, uglavnom zahvaljujući škriljcima. Međutim, kako bi se zadržali visoki pokazatelji, proizvođači moraju da buše sve više, što iziskuje ogromne troškove.
Problem je što su investitori prošle godine u tu granu industrije uložili duplo manje novca, i to zbog neprofitabilnih projekata.
U pokušaju da povećaju proizvodnju, američke kompanije koje se bave proizvodnjom nafte iz škriljaca spaljuju sve više tzv. usputnog (kaptažnog) gasa. U roku od godinu dana udvostručila se količina plavog goriva koja je spaljena bez ikakve koristi i time je dostignut rekordan nivo od 18,7 miliona kubnih metara dnevno. Mnoge kompanije su već premašile zakonska ograničenja za sagorevanje gasa, a na zahtev vlasti proizvodnja nafte može biti zaustavljena.
[adsenseyu1]
Prema procenama norveške konsultantske kompanije „Ristad enerdži“, količina spaljivanja i deponovanja gasa u sedimentarnom bazenu „Permijan“ trenutno je dvostruko veća od obima proizvodnje „plavog goriva“ u najproduktivnijoj gasnoj bušotini u Meksičkom zalivu, koja pripada kompaniji „Rojal Dač šel“, gde se proizvodi do 7,5 miliona kubnih metara prirodnog gasa na dan.
Na mestima nalazišta nafte iz škriljaca u zapadnom Teksasu svaki dan se spaljuje prirodni gas u vrednosti od oko milion dolara, i to uzalud, konstatuje „Volstrit žurnal“. Još je gora situacija u nalazištu nafte iz škriljaca u oblasti Baken u Severnoj Dakoti — u prvom kvartalu ove godine količina gasa koja se dnevno spaljuje dostigla je 14 miliona kubnih metara.
Naftne kompanije ne poštuju ograničenja nametnuta od strane državnih organa: 2016. uveden je limit na sagorevanje od 15 odsto, dok bi do 2020. godine taj limit trebalo da se smanji do 10 odsto. Uprkos svemu, u prva tri meseca ove godine proizvođači nafte iz škriljaca spalili su 20 odsto gasa.
Prema prognozama analitičara, u drugoj polovini godine količine spaljenog gasa u Permskom basenu u Teksasu dostići će 18,4 miliona kubnih metara za dan. Problemi kaptažnog gasa toliko su se zaoštrili, da postoji mogućnost njihovog negativnog uticaja na rast proizvodnje nafte.
Trenutno je moguće spaliti kaptažni gas u roku od 45 dana nakon početka proizvodnje u bušotini. Nakon toga, ako nema posebne dozvole, gas je potrebno hvatati, inače se proizvodnja mora prekinuti.
Međutim, ne postoji neophodna infrastruktura i proizvodni kapaciteti za hvatanje, skladištenje i transportovanje kaptažnog gasa na nalazištima nafte iz škriljaca. Mali broj gasovoda, koji su izgrađeni na nalazištima nafte iz škriljaca popunjeni su do kraja. Zbog toga gas spaljuju i nakon dozvoljenih rokova.
Vlasti Teksasa izražavaju sve veću zabrinutost zbog kršenja vremenskih ograničenja spaljivanja kaptažnog gasa na baklji zbog pritiska od strane ekologa. Administracija Severne Dakote je takođe odlučna, a izgledi za zatvaranje bušotina postaju sve realniji, tvrde analitičari kompanije „Ristad enerdži“.
[adsenseyu4]
To će veoma negativno uticati na industriju škriljaca, koja se ionako nalazi u krizi. Investitori su prošle godine u ovu granu industrije uložili duplo manje novca, i to zbog neprofitabilnih projekata, a kao rezultat ovoj grani industrije preti bankrot.
Američka kompanija za pružanje usluga u naftnoj oblasti „Weatherford International“, jedan od vodećih pružalaca usluga u sferi bušenja, izjavila je da se priprema za odgovarajuću proceduru. Istovremeno, lideri dve rukovodeće kompanije u naftnoj i gasnoj industriji „Halcon Resources“ i „Alta Mesa Resources“ doveli su u pitanje mogućnosti kompanija da nastave sa radom.
Prihod od prodaje četvrtine proizvedene nafte iz škriljaca u SAD u potpunosti odlazi na plaćanje kamata na korporativne dugove, troškovi stalno rastu, proizvodnja opada, a tehnologija samo ubrzava ciklus od vrhunca proizvodnje do njenog pada. Analitičari zaključuju da u proteklih 10 godina nafta iz škriljaca nije dala očekivane rezultate.
