Podaci koje je objavio Evropski zavod za statistiku bacili su novo svetlo na razlike unutar Evropske unije, i to na jedan od onih pokazatelja koji uvek otvaraju tihe razgovore po kancelarijama i kuhinjskim stolovima: Plate.
I dok se iz godine u godinu govori o približavanju životnog standarda, brojevi ponekad ispričaju priču koja se ne uklapa u optimističan ton. Prema svežim informacijama koje prenosi Profit.Ro, prosečna prilagođena godišnja zarada zaposlenih sa punim radnim vremenom u EU tokom prethodne godine dostigla je 39.800 evra.
Iza ove brojke stoji rast od 5,2% u odnosu na 2023. godinu, što je znak pomeranja naviše, ali i podsetnik na to da rast nije ravnomerno raspoređen.
Kada se pogleda raspodela, stvari počinju da izgledaju znatno složenije. Dok pojedine zemlje prave ozbiljne iskorake u prihodima, neke druge i dalje kaskaju, kao da ih je ekonomski ritam EU ostavio korak iza.
Najniži nivo prilagođene srednje godišnje zarade zabeležen je u Bugarskoj, gde radnik sa punim radnim vremenom u proseku zaradi 15.400 evra godišnje. To je cifra koja sama po sebi govori dovoljno, čak i pre poređenja.
Grčka se našla odmah iza sa 18.000 evra, dok su Mađarska (18.500 evra) i Slovačka (20.287 evra) pokazale da zemlje iz centralnog dela kontinenta i dalje vode borbu sa usklađivanjem životnih troškova i primanja.
Rumunija je, zanimljivo, imala primetan skok: Sa 18.093 evra u 2023. godini, prosečna godišnja plata porasla je na 21.108 evra, što se vidi kao znak oporavka, iako još uvek ostaje u donjem segmentu rang-liste.
Na drugom kraju skale slika je potpuno drugačija, gotovo kao da pripada nekom drugom regionu. Luksemburg, mala država sa specifičnom ekonomskom strukturom, izdvaja se sa impresivnih 83.000 evra godišnje plate.
Odmah iza njega je Danska sa 71.600 evra, dok Irska stiže do 61.100 evra, potvrđujući da njihovi radnici žive u krugu država u kojima su finansijski uslovi daleko iznad evropskog proseka. Te brojke deluju gotovo nestvarno kada se stave rame uz rame sa rezultatima sa drugog kraja liste, kao da je reč o dva različita sveta pod istom zastavom EU.
Ovakav raspon jasno pokazuje koliko su ekonomske razlike duboke, uprkos decenijama zajedničkih politika, programa i fondova koji bi trebalo da smanje jaz. Analitičari često ističu da razlike u platama ne govore samo o ekonomiji, već i o istorijskim putanjama, migrantskim tokovima, ulaganjima, pa čak i očekivanjima radne snage.
Nekada se čini da zemlje sa nižim primanjima hvataju zamah, ali onda se u sred rečenice nešto promeni i podseti da postoji dugačak put do ravnoteže.
Ovo poređenje ne donosi brz odgovor, niti nudi jednostavno objašnjenje. Brojevi su jasni, ali njihovo značenje ostaje otvoreno za tumačenje. Možda će sledeće godine grafikon izgledati drugačije, možda će se razlike smanjiti, a možda će ponovno otkriti koliko je teško uskladiti standard života na prostoru koji je toliko raznolik.
U svakom slučaju, podaci poput ovih ostavljaju prostor za razmišljanje o tome kako će se evropska ekonomija kretati dalje i da li će jaz jednog dana zaista početi da se zatvara.
Webtribune.rs
