Četvrtina odraslih Amerikanaca želi odvajanje svog državnog entiteta – Težasani, Kalifornijanci i stanovnici Njujorka su skloniji izlasku. Napor za izlazak iz SAD-a dobija na zamahu od Kalifornije do Teksasa, ali nisu ovi državni entiteti vodeći po separatističkim sentimentima.
Konektikat – najzadovoljnija američka država, i samo 9 posto njenih stanovnika bi želelo da se odvoji od SAD-a, piše Daily Mail.
Međutim, pozivi za odvajanje Teksasa od SAD-a postaju sve glasniji, a pristalice tvrde da bi to moglo zaustaviti tokove migranata iz Meksika, ne podležući ograničenjima federalne vlade.
U Državi Samotne Zvezde (Teksas), možda je najglasniji separatistički pokret u zemlji, ali nije najpopularniji, primećuje Daily Mail.
Kako pokazuje nova anketa, više od trećine stanovnika Aljaske – 36 posto – želi da „Poslednji rub“ (Aljaska) prestane da postoji i napusti savez.
Ovo je popularniji pokret od 31 posto stanovnika koji podržavaju „Teksit“, kako se naziva izlazak Teksasa.
Prema sociologu YouGov-a, žele da izađu ne samo države koje se naginju Republikancima. Demokratski vođene Kalifornija i Njujork slede u redu da napuste brod, pri čemu 29% i 28% stanovnika podržava odvajanje, redom.
Stanovnici Oklahome (28 posto), Nebraske (25 posto), Džordžije (25 posto), Floride (24 posto) i Vašingtona (24 posto) takođe gledaju prema vratima za izlazak iz SAD-a, navodi Daily Mail.
Na drugom kraju spektra je Konektikat, gde samo 9 posto relativno zadovoljnih žitelja traži izlaz.
Sociolog Tejlor Ort izveštava da je anketa sprovedena prošlog meseca nad oko 35.000 odraslih otkrila „značajnu podršku“ odvajanju od SAD-a.
Širom zemlje, 23 posto ispitanika izjavilo je da bi želeli da se njihova država odvoji. Oko polovine (51 posto) bili su protiv odvajanja, dok 27 posto nije bilo sigurno.
Pol Roberts, novinar Seattle Times-a, smatra da zvezda separatista u Sjedinjenim Državama raste. Objasnio je to „politickom polarizacijom, rastućim napetostima između gradova i ruralnih područja i nesuglasicama između država… i federalne vlade po pitanjima kao što su imigracija i sigurnost granica“.
Istraživači su otkrili da su mladi ljudi skloniji odvajanju nego njihove stariji kolege.
I republikanci – veće su pristaše razdvajanja nego demokrate, bez obzira da li žive u Crvenim ili Plavim državama, naglašava Tejlor Ort u svom izveštaju.
Države s najvećim brojem separatista nemaju direktnu vezu s politikom, navodi se u istraživanju. Istraživači kažu da je to više povezano s veličinom države, populacijom i, možda čak i s njihovom ekonomijom.
Aljaska, Teksas, Kalifornija i Njujork, koje se naginju separatizmu, zauzimaju visoke pozicije po broju stanovnika i površini zemlje. Takođe imaju dovoljan ekonomski uticaj da se suoče s tim sami – izuzev Aljaske.
Ipak, Aljaska već ima dovoljno novca od eksploatacije nafte i mineralnih resursa da isplati svojim građanima više od 1300 dolara godišnje. Uticajna Aljaska stranka nezavisnosti decenijama je zahtevala održavanje nacionalnog referenduma, dok istovremeno zagovara prava na nošenje oružja, kućno obrazovanje, malu vladu i borbu protiv abortusa.
Ali samo podrška naroda nije dovoljna za odvajanje država – kao što je pokazala odvojena Konfederacija tokom Građanskog rata. Mnogi pravni stručnjaci tvrde da Ustav Sjedinjenih Država ne dozvoljava državama da se odreknu unije.
Anketa je pokazala da Amerikanci manje veruju u to. Oko četvrtine reklo je da države mogu da se odvoje u skladu s Ustavom, dok je trećina rekla da ne mogu. Još četvoro od deset nisu bili sigurni.
Republikanci iz Teksasa su među najzagriženijim pristalicama odvajanja u SAD-u – 44 posto njih podržava Texit. Njegove pristalice tvrde da bi ovaj dramatičan korak, donekle inspirisan izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije, pomogao da se reši rastuća imigraciona granična kriza i borba sa Vašingtonom za kontrolu granice s Meksikom.
Ova borba, u kojoj su se sukobili predsednik Džo Bajden, demokrata, i republikanski guverner Greg Ebot, otkrila je pukotinu u Americi.
Daniel Miler, predsednik Teksasovog nacionalističkog pokreta, kaže da je izlazak iz saveza jedini način da se dobije „razumni imigracioni sistem“. Nedavno je AFP-u rekao da njegovo kretanje, osnovano 2005. godine, nikada nije bilo tako blizu ostvarivanju svojih ciljeva.
Ali guverner Ebot je ohladio ovaj plan. Govoreći na programu „60 minuta“, rekao je da su tvrdnje da je bio fan Texita bile „lažne priče“. Njegovo slanje teksaških nacionalnih gardista na granicu nije bilo pokušaj usurpacije federalne vlade, već jednostavno način „da se osigura poštovanje zakona“, dodao je.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se