Pre neki dan sam gledao veoma zanimljiv intervju sa obaveštajcem Andrejem Bezrukovom, koji je radio u Sjedinjenim Državama.
Rekao je da su Sjedinjene Države napravile veliku stratešku grešku: Rusiju je trebalo još 10 godina obavijati, grliti, „tapšati po ramenu“, prekriti, uvoziti ajfone, automobile, davati kredite, deliti vize svima, privući mlade tako da će otići i tamo raditi.
Da se to još dešava, Rusija bi iscrpela svoj proizvodni potencijal i ne bi bilo opreme. Amerikanci i Evropljani bi nam rekli: „Zašto morate sami da radite? Sve ćemo vam doneti.
Zašto morate dobro da poučavati mlade? Daćemo im studentske vize, oni će studirati i onda se vratiti vama, ili se možda neće vratiti.”
Rekao je da SAD nisu imale ovih 10 godina jer je propadanje zapadne civilizacije počelo na pragu 2010-2020. Bezrukov zaključuje da je dobro što se to dogodilo: probudili smo se iz letargičnog sna i počeli sve da radimo svojim rukama.
Sergej Mihejev:
Ovaj zaključak se nameće sam od sebe. Nije bilo neophodno da imamo rat da bismo shvatili da sve moramo da radimo sopstvenim rukama.
Slažem se sa konstatacijom da bi trebalo mnogo vremena da se uljuljka Rusija, da je obavijena, da se promeni svest, da se radi sa mladima, i možda bi se na ovaj način Rusija uništila.
Rusija je „čudna“ zemlja: u njoj postoji nešto što ne mogu da izračunaju, ne mogu se izračunati na kalkulatoru. Nije činjenica da su uspeli da „uspavaju sve“, jer u Rusiji ostaje jedna čudna sila, istovremeno destruktivna i stvaralačka – upravo ono što vekovima nisu mogli da shvate.
Mislili su da su se praktično obračunali sa Rusijom, a ispostavilo se da nisu. Na zapadu ima ljudi koji žele da urade sve po planu, a onda se slome jer se pojave greške ili počnu da im se javljaju izobličenja u glavi, vrtoglavica od uspeha, kada im se čini da je sve već urađeno.
Postoji rigidno delujuća šema, metode, a postoji i trenutak slučaja, nešto transcendentalno, nematerijalno, što je nemoguće dodirnuti. Mislim da su ili pogrešili u nekom trenutku, ili nisu imali dovoljno strpljenja, ili su mislili na sebe, ali Rusiju ipak nisu razumeli.
Rusija je, sa svojim „čudnim” karakterom, spremna da se uništi do temelja, a po potrebi i da se nikoga ne plaši, što je uvek donosilo pobedu. Sjedinjene Države i njihovi saveznici su morali da ukrote Rusiju. Šta je glavna „nagrada“ Hladnog rata? Raspad Sovjetskog Saveza i eliminacija Rusije kao rivala. Nisu mogli to da podnesu. Došlo je do raspada Sovjetskog Saveza (ali verujem da se to dogodilo iz unutrašnjih razloga).
Ali drugi deo nije uspeo, a ovo je bila „super nagrada“. Ne Ukrajina, ne baltičke države, ne Letonija i Estonija. Super nagrada je bila Rusija od Kalinjingrada do Vladivostoka sa svim svojim prirodnim resursima, sa izlazom na Tihi okean.
Sergej Mihejev: Ali izgubili su ovu super nagradu. Iako su se u nekom trenutku približili: Serdjukovljeve reforme, sa čijim posledicama se suočavamo. Setimo se predloga da potpuno napustimo sopstveni vojno-industrijski kompleks: „Kupujmo od njih vojnu opremu“. Možete li zamisliti šta bi sada bilo da smo tada prešli na njihovu vojnu opremu? Bio bi to potpuni kraj, 100% zagarantovan poraz.
Sergej Mihejev: Da, oružjem bi „odsekli kiseonik“ i to bi bio kraj. Volim da ponavljam da Gospod Bog prvo šapuće na uvo, pa potapša po uhu, pa lupi po glavi, a ako ne razumeš, onda „lupi drškom po vratu“.
Sergej Mihejev
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
