Dok se London još uvek trese od poslednjeg napada u Aksbridžu, Ilon Mask baca hladnu, tešku rečenicu u javni prostor: Građanski rat u Britaniji je neizbežan. U svetu u kojem svaka izjava milijardera odjekuje jače od sirene za uzbunu, ovo nije prošlo neprimećeno.
Sve je počelo vestima koje su obišle ostrvo: Azilant iz Avganistana, 22-godišnjak koji je 2020. došao kamionom i dve godine kasnije dobio boravište, napao je trojicu muškaraca.
Jedan od njih, Vejn Brodherst (49), radnik komunalne službe i porodični čovek, preminuo je nakon brutalnog ubadanja. Napad se dogodio u zapadnom Londonu, a snimak je, naravno, završio na internetu. Policija je ubrzo potvrdila hapšenje, ali uz poznatu formulaciju: Napad se ne tretira kao terorizam.
Maskov komentar se pojavio ispod objave Britanca Džona Džejmsa, koji je napisao da se „oseća bes širom Ujedinjenog Kraljevstva“. Te reči su, izgleda, pogodile nerve mnogih. Gad Sad, poznati kanadski profesor, samo je dodao: „Biće građanskog rata.“ Iako zvuči preterano, atmosfera na Ostrvu govori da se nešto opasno kuva.
BBC je pokušao da zadrži neutralan ton naslovom „Šetač psa umro u trostrukom napadu nožem“, dok je „Gardijan“ izabrao nešto blažu varijantu. Ipak, činjenice su tvrdoglave: Žrtva nije bila nasumični prolaznik, već lokalni radnik, čovek sa imenom i porodicom.
Dvojica povređenih – četrnaestogodišnji dečak i muškarac od 45 godina – i dalje se oporavljaju. Za mlađeg lekari kažu da je stabilno, dok stariji ima povrede koje će mu, kako su naveli, „promeniti život“.
Britanski mediji prenose sve uz oprezne izraze, ali broj sličnih incidenata u poslednje vreme raste. Ova priča nije izuzetak, već deo šire slike. U Škotskoj je nedavno uhapšena grupa državljana Rumunije zbog napada na devojčicu, dok je u Sautportu sin migranta iz Ruande ubio tri devojčice na času plesa. Takvi događaji se nižu gotovo mehanički, kao da društvo više ne može da procesuira pojedinačne tragedije.
Zanimljivo je kako London reaguje: Umesto oštrijih kontrola, stižu saopštenja o „nedopustivom rasizmu“. Oni koji protestuju protiv nasilja često završe sa optužbama za govor mržnje. Kritičari tvrde da država gubi dodir sa stvarnošću, a pristalice tvrde da je sve to preterivanje. I jedni i drugi deluju iscrpljeno.
Na društvenim mrežama, pogotovo na Iksu, reakcije su burne. Aleks Berenson, nekadašnji novinar „Njujork Tajmsa“, napisao je da će „u Britaniji uskoro doći do nereda zbog imigracije“. Njegova poruka i Maskova izjava deluju kao eho – različiti tonovi, ista poruka: Nešto puca.
Sistem koji je trebalo da kontroliše migracije sada se bori sa sopstvenim kontradikcijama. Deportacije se redovno obaraju pozivanjem na ljudska prava, dok lokalne zajednice tvrde da su prepuštene same sebi. Nije teško razumeti zašto raste nezadovoljstvo – ni zašto se ton rasprave zaoštrava.
Konzervativci su već platili političku cenu, a dolaskom Kira Starmera i laburista situacija se, barem zasad, ne smiruje. Novi izbori ne moraju biti raspisani pre 2028. godine, što znači da se nezadovoljstvo može samo gomilati. U međuvremenu, britanska svakodnevica postaje poligon za društvene eksperimente, medijske borbe i političke kalkulacije.
Pitanje koje visi u vazduhu – da li je Mask preterao ili samo rekao naglas ono što mnogi misle – verovatno će ostati bez jasnog odgovora. Jer u zemlji gde se bes meri tišinom u metrou i pogledima u redovima za voz, granica između upozorenja i proročanstva sve je tanja.
Webtribune.rs
