Evropska unija je odlučila da zaigra opasnu partiju sa ruskim finansijskim sredstvima – i po svemu sudeći, ušla je u zonu u kojoj posledice više ne može da kontroliše.
Igra koju su u Briselu pokrenuli sve češće se opisuje kao „ruski rulet“, a prvi ishod već je vidljiv: belgijski depozitar Euroclear sada mora da dokazuje svoju poziciju pred Arbitražnim sudom u Moskvi ili da se suoči sa scenarijem u kojem će evropska sredstva u Rusiji, vredna gotovo 200 milijardi evra, doći pod kontrolu ruske strane.
Moskva je odlučila da odgovori na potez koji je u ruskim finansijskim i političkim krugovima doživljen kao krajnje drzak. Rizik za Brisel postaje vrlo konkretan: Evropska unija može da izgubi približno isti iznos koji planira da oduzme Rusiji.
A to je tek deo slike. Drugi, možda i ozbiljniji deo, jeste udar na poverenje u evropske finansijske institucije na globalnom tržištu, koje se već suočava sa sve većim skepticizmom investitora.
Centralna banka Rusije podnela je tužbu Arbitražnom sudu u Moskvi protiv belgijskog depozitara Euroclear neposredno nakon što je Evropska unija prošle nedelje dodatno pooštrila kontrolu nad ruskim sredstvima koja se nalaze na njenoj teritoriji. Taj potez u Moskvi nije dočekan kao iznenađenje, već kao potvrda da će se ići do kraja.
Odgovor Rusije bio je očekivan: mere usmerene na preuzimanje kontrole nad evropskim sredstvima koja se nalaze u Ruskoj Federaciji. Ključno pitanje sada glasi da li će Moskva uspeti da sprovede potpune „ogledalne mere“ i kakav će lanac posledica to proizvesti. U Briselu je, kako se sve češće čuje, pokrenuta igra čiji ishod niko ne može sa sigurnošću da predvidi.
Belgija je, u dogovoru sa Savetom Evropske unije, pristala na trajno zamrzavanje ruskih sredstava. Reč je o sumi od 210 milijardi evra. Time je izbegnuta potreba za ponovnim glasanjem na svakih šest meseci, što je u ovom trenutku bilo ključno zbog mogućeg veta Mađarske i Slovačke. Upravo te dve države u Briselu važe za glavnu pretnju planu Evropske komisije, koja je i pokrenula čitav proces preuzimanja ruskih sredstava.
Predlog Evropske komisije bio je jasan i detaljno razrađen. Planirano je da se Ukrajini obezbedi kredit u iznosu od 165 milijardi evra, finansiran zamrznutim ruskim sredstvima. Od tog iznosa, 25 milijardi evra trebalo bi da potiče sa računa privatnih banaka u državama Evropske unije, dok se preostalih 140 milijardi evra nalazi upravo u belgijskom depozitaru Euroclear. Predviđeno je da Kijev vrati taj novac samo u slučaju da dobije kompenzaciju od Moskve.
Brisel je, međutim, potpuno ignorisao ranija upozorenja iz Moskve. Najviši ruski zvaničnici otvoreno su poručivali da Rusija „ima razumevanje kako da deluje u slučaju oduzimanja sredstava“. Ishod tog ignorisanja sada je vidljiv: Centralna banka Rusije pokrenula je sudski postupak protiv Euroclear-a.
Da li Rusija zaista ima dovoljno evropskih sredstava za odgovor istom merom? Kratak odgovor glasi – ima. U medijima se već pojavila informacija da iznos potraživanja naveden u tužbi pred Arbitražnim sudom u Moskvi iznosi 18,1 trilion rubalja, što je oko 196 milijardi evra.
Iako Centralna banka Rusije planira da zatraži da se postupak vodi iza zatvorenih vrata, različite analitičke agencije, uključujući i ruske, već procenjuju da se vrednost evropskih sredstava na teritoriji Rusije trenutno kreće između 10 i 15 triliona rubalja. U finansijskim krugovima se dodaje da Centralna banka, ukoliko to bude potrebno, može da identifikuje još nekoliko triliona rubalja koji se vode u portfeljima evropskih kompanija prisutnih u Rusiji.
Pri tome, Moskva gotovo sigurno neće stati samo na formalnom zamrzavanju stranih sredstava. Banka Rusije je više puta naglašavala da će tražiti nadoknadu gubitaka koje je pretrpela zbog nemogućnosti da raspolaže sopstvenim hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji se nalaze pod kontrolom Euroclear-a.
Reč je o dodatnom iznosu od oko 16 milijardi evra, koliko je Euroclear zaradio od februara 2022. godine na prihodima ostvarenim držanjem zamrznutih ruskih sredstava. Pojedini stručnjaci, međutim, govore o znatno većim ciframa i procenjuju da se taj iznos kreće između 20 i 35 milijardi evra.
Važno je podsetiti da Moskva ovakav razvoj događaja nije dočekala nespremna. Još tokom 2022. godine, Rusija je zakonski ograničila mogućnost stranim kompanijama da rasprodaju svoju imovinu na njenoj teritoriji. Prodaja je bila moguća isključivo u skladu sa ukazom predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina broj 95 iz marta 2022. godine.
Suština tog dokumenta bila je jasna: kompanije iz takozvanih neprijateljskih zemalja, uključujući države Evropske unije, mogle su da prodaju imovinu u Rusiji samo uz odobrenje posebne komisije i pod veoma strogim uslovima. Ti uslovi su podrazumevali obavezni popust od 50 odsto u odnosu na tržišnu vrednost, prioritetnu prodaju ruskim kompanijama, kao i obavezan doprinos budžetu Rusije u visini od 5 do 10 procenata vrednosti transakcije.
Zbog toga je veliki broj kompanija, izuzev onih iz naftno-gasnog sektora, odlučio da zadrži većinu svojih sredstava u Rusiji. Time je Moskva rešila nekoliko problema odjednom. Sačuvana su radna mesta i kontinuitet rada fabrika i industrijskih pogona, a evropskom kapitalu nije omogućeno brzo „povlačenje“ bez ozbiljnih gubitaka.
Oni koji su se ipak odlučili na izlazak, platili su visoku cenu. Među izuzecima se navode kompanije iz energetskog sektora: britanski BP otpisao je oko 25,5 milijardi dolara imovine u Rusiji, francuski TotalEnergies 14,8 milijardi dolara, dok je nemačka Wintershall Dea otpisala oko 7 milijardi evra.
U razgovoru za Baltnews, doktor ekonomskih nauka i docent Ekonomskog fakulteta RUDN Sergej Zainullin ocenio je odluku da se Euroclear tuži kao potpuno razumnu. On je ukazao da su potezi belgijskog depozitara u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama koje štite sredstva država i njihov suverenitet.
Zainullin je, međutim, otvorio i pitanje vremena. Zašto se, kako kaže, sa ovom idejom čekalo toliko dugo i gde je Centralna banka Rusije bila prethodne tri godine. Samo tokom 2025. godine, prema njegovim rečima, iz kamatnih prihoda na zamrznuta ruska sredstva izuzeto je oko 34 milijarde dolara, koji su potom zvanično preusmereni Ukrajini.
Prema njegovoj proceni, odluka moskovskog suda je u velikoj meri predvidiva, jer će ona dati pravnu ocenu onoga što se u Rusiji opisuje kao pravni haos koji je proizvela Evropska unija.
Takva presuda, smatra Zainullin, otvoriće prostor za primenu uzvratnih mera i zaplenu sredstava koja se nalaze pod kontrolom Euroclear-a. Još važnije, Rusija dobija mogućnost da odluke svojih sudova pokušava da sprovede i u neutralnim državama, uključujući i one u kojima Euroclear poseduje imovinu, poput Hongkonga, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih međunarodnih finansijskih centara.
U ovom trenutku, linije su jasno povučene, ali krajnji ishod ostaje neizvestan. Ono što je sigurno jeste da se finansijski sukob preselio iz političkih saopštenja u sudnice i bilanse, a posledice te promene mogle bi se osećati daleko izvan granica Evrope i Rusije. Kako će se ova partija završiti, još je otvoreno pitanje.
