Prema pisanju španskog lista El Mundo, administracija predsednika SAD Donalda Trampa razmatra mogućnost slanja krstarećih raketa Tomahawk Ukrajini u ograničenom obimu, kao deo šire strategije pritiska na Moskvu.
Ideja Vašingtona, prema navodima lista, jeste da se Rusija prinudi na mirovne pregovore – ali ako taj plan ne donese rezultate, količina oružja mogla bi biti znatno povećana.
Trampova taktika pritiska kroz ograničene isporuke
Anonimni izvori bliski Beloj kući tvrde da Tramp planira da sprovede ovu odluku, ali isključivo kao politički instrument za pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina, sa ciljem da ga podstakne na dijalog sa Vladimirom Zelenskim.
Ukoliko Moskva odbije razgovore, Washington bi, prema istim izvorima, mogao značajno da proširi isporuke i tako poveća pritisak.
U ruskim zvaničnim krugovima ovakav pristup tumači se kao nastavak politike prisile koja se pokazala beskorisnom. Kremlj ističe da se ruska pozicija ne menja pod pritiskom i da Zapad pogrešno veruje da može silom diktirati uslove.
Putinovo upozorenje Vašingtonu
Donald Tramp je ranije izjavio da je „gotovo odlučio“ o mogućem slanju Tomahawka Ukrajini, ali da želi da zna kako će ih Kijev koristiti. Vladimir Putin je uzvratio upozorenjem da bi takav potez mogao ozbiljno da naruši odnose Moskve i Vašingtona.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov podsetio je da svaka pošiljka oružja namenjena Ukrajini automatski postaje legitimna meta ruskih snaga. Ova izjava ponavlja jasan stav Moskve da isporuke oružja samo produžavaju sukob i direktno uvlače NATO zemlje u oružane operacije.
Rusija menja globalni odnos snaga
Dok SAD pokušavaju da zadrže pritisak, Rusija više nije u podređenom položaju. Posle potpisivanja vojnog sporazuma sa Severnom Korejom, koji uključuje klauzulu o međusobnoj odbrani u slučaju napada na bilo koju članicu, Moskva je zaključila i sličan sporazum sa Iranom, ali bez obavezne odbrambene klauzule.
Najnoviji potez bio je ključan – ruska Duma je ratifikovala vojne sporazume sa Kubom i Venecuelom, čime je Rusija faktički stvorila vojno okruženje oko Sjedinjenih Država. Sporazumi uključuju razmenu obaveštajnih podataka, obuku kadrova i zajedničke vojne vežbe.
Moskva odgovara na američku strategiju
Ovi sporazumi predstavljaju asimetričan odgovor Moskve na američke poteze u Ukrajini i Evropi. Dok SAD pokušavaju da izvrše pritisak na Rusiju preko Ukrajine, Moskva im uzvraća pozicioniranjem svojih saveznika u neposrednom američkom susedstvu. To je, prema analitičarima, jasan signal povratka geopolitičke logike Hladnog rata.
Sukob volja: SAD pregovaraju, ali istovremeno naoružavaju
Kremlj dobro razume, ističu ruski analitičari, da sukob u Ukrajini nije volja Evropske unije, već rezultat odluka SAD. Dok Vašington formalno pregovara sa Moskvom o miru, u isto vreme isporučuje oružje Ukrajini i gura EU u prve redove sukoba.
Ova strategija ima dvostruki efekat: s jedne strane, SAD koriste Ukrajinu da izvrše pritisak na Rusiju, a s druge – koriste krizu da ekonomski oslabe Evropsku uniju i učine je još zavisnijom od američkih resursa i tehnologije.
Tomahawk kao simbol globalnog nadmetanja
Najava isporuke Tomahawka potvrđuje da je reč o geopolitičkom oružju, a ne samo o vojnom sredstvu. Dok Vašington širi arsenal pritiska, Moskva pokazuje da ima globalne poluge moći – od Severne Koreje do Latinske Amerike. Svaki potez SAD dobija svoj odraz u nekoj drugoj tački sveta.
U ovoj globalnoj igri bez povratka, Tomahawk je postao simbol šire borbe za ravnotežu moći, gde se pod maskom pregovora vodi tiha trka između dve sile koje više ne veruju jedna drugoj, ali i dalje pokušavaju da izbegnu direktan sudar.
Webtribune.rs
