Više od dve trećine građana Srbije smatra da „zapadne zemlje, pod velom ’građanskih sloboda’, promovišu moralno koruptivni i dekadentni način života“. To su oni koje elitisti zovu „obični ljudi“.
Došlo vreme da i istraživači plaćeni da „šire istinu“ priznaju da Evropska unija nije mila Srbima.
Čak je blizu istine hrvatski predsednik kad Gabrijelu Eskobaru objašnjava da Srbija nema iskrenu želju da postane član EU, dok američki specijalni izaslanik za Balkan, kao da nije čitao novine tri godine, obećava da će nas pogurati u Uniju, samo da „normalizujemo odnose“ s Kosovom, šutnemo Ruse i Kineze, i verujemo u „zapadne vrednosti“…
Kasno Gabrijel na Kosovo stiže…
KORUPCIJA I DEKADENCIJA
Više od dve trećine građana Srbije smatra da „zapadne zemlje, pod velom ’građanskih sloboda’, promovišu moralno koruptivni i dekadentni način života“! To su oni koje elitisti zovu „obični ljudi“. Kad uđete u gradski prevoz, oni oko vas.
A uprkos besomučnoj višedecenijskoj kampanji s najviših mesta u državi Srbiji i raširenoj NVO mreži koja je na to razbacala milijarde reči i milione evra, „samo 18 odsto stanovnika Srbije gleda na Evropsku uniju kao na strateškog partnera“.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Pronašao je to Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ili International and Security Affairs Centre, ako hoćete pravo ime ovog „stranog agenta“ u srpskom javnom mnjenju, a u istraživanju koje je sprovedeno uz podršku američkog Stejt departmenta. Ali to nije sve.
REZULTATI G17 PLUS
Kao pivotmena u tom timu naći ćete Milana Pajevića, jednog od „osnivača udruženja građana G17 plus, 1999. Od promena 2000. bio je savetnik za spoljnu politiku potpredsednika Savezne, a od 2004. godine Vlade Srbije, M. Labusa, Nacionalni koordinator Pakta stabilnosti i ambasador u SMIP-u.“
Ovo podsećanje nije optužujuće za gospodina Pajevića. Naprotiv. Samo pokušaj da čitaocu skrenemo pažnju kakvu je bol ovo istraživanje, na 1.000 građana ove zemlje, nanelo i samim istraživačima.
G17plusuje te Srbe preko dve decenije, sve sa iskrenom nadom da ćete od njih napraviti Evropljane – dobro, ne kao Miroljuba Labusa i Mlađu Dinkića (Marksa i Engelsa G17), ali bar kao Zoranu Mihajlović iz ranog perioda – a sad imate ovakav rezultat.
Plus znate da je rezultat i gori! Veći bol pogodio je samo Mila Đukanovića, koji je evropeizirao da bi se i Robert Šuman postideo, a Crna Gora stupa uporedo s Orbanovom Mađarskom.
Zanimljivo je da su ovi rezultati samo provučeni kroz srpsko javno mnjenje i da gotovo niko nije upro prstom u njih, sem poslovično neubedljivog „Evronjuza“ (evropska franšiza na srpskim parama) koji se zabrinuo nad čuvenim pitanjem: dokle Beograd može da „sedi na dve stolice“? Kao da im je Miroljub Labus glavni urednik.
INDEKS RANJIVOSTI
Stariji brat ISAC-a je nešto što se zove GLOBSEC, global think tank sa sedištem u Bratislavi, a istraživanje je – Indeks ranjivosti. Kako uviđavno! Znači, dobri ste vi robovi, ali ste ranjivi, pa će ISAC i GLOBSEC javiti Briselu da ste bolesni, pa će dr Fon der Lajen propisati terapiju, vakcinu, šta god bude trebalo, a neki nadrilekar poput Miroslava Lajčeka će vas hospitalizovati i lečiti na terenu.
A ranjivost? Od čega?
Od stranog uticaja!
Šta je strani uticaj? Pa to da vam je ko 2 i 2 jasno – Rusija, a i da odmah za njom nastupa Kina. Kroz The GLOBSEC Vulnerability Index je provučeno osam država: Bugarska, Češka, Mađarska, Crna Gora, Severna Makedonija, Rumunija, Slovačka i, da je đavo nosi, Srbija. Odlična ocena je 0 (najveća rusootpornost), a zlo i naopako je 100 (najveća ranjivost).
Šta se gledalo? Stavovi javnosti, političko okruženje, javna administracija, medijsko okruženje, građanski i akademski prostor, a „s posebnim fokusom na aktivnosti Kremlja i Pekinga“. Anketirani su i „renomirani stručnjaci iz datih oblasti“ (jasno vam je o kakvom renomeu je reč), pa onda kako vas rangiraju na „renomiranim“ zapadnim top-listama demokratije, slobode štampe, istraživanja javnog mnjenja…
Tabela „lige ranjenika“ izgleda ovako: prvo mesto lakih ranjenika dele Češka i Rumunija, 29 poena; Slovačka 32; S. Makedonija 40, Bugarska 42, Mađarska i Crna Gora 44, a – Srbija je osigurala ispadanje iz lige sa – 55 poena.
Kad bi ovo bila demokratska javnost – kad velika grupa prepoznaje problem i slobodno se organizuje da ga reši (DŽon Djuji) – onda bi se ova tabela preokrenula sa glave na noge i to bi bila – liga ozdravljenja nacija: 55 poena najzdraviji, a sa ciljem da se broj poena stalno povećava.
RUKOVOĐENA DEMOKRATIJA
Ko u današnjoj Evropskoj uniji ne vidi da baš ona „ugrožava demokratiju i tradicionalne vrednosti“? Bivši češki predsednik Vaclav Klaus, sadašnji češki predsednik Miloš Zeman, mađarski premijer Viktor Orban… Pa takva tvrdnja, posle svega šta su mu priredili, i Zoranu Zaevu zvuči kao aksiom – njemu koji je „za Evropu“ dao što niko nije – ime svoje države i nacije.
I ko ne vidi da je uticaj naroda/demosa na odluke ispod svakog nivoa demokratičnosti. I da smo stigli do rukovođene/usmerene demokratije u kojoj se oni koji donose zakone i biraju izvršnu vlast zaista „legitimišu na izborima, ali nemaju mogućnost da promene politički kurs, motive i ciljeve…“ Čak i „renomirani“ stručnjaci, koji su po meri G17, uzimaju „široko rasprostranjeni gubitak iluzija u način funkcionisanja demokratije“ kao činjenicu u somnambulnom „indeksu ranjivosti“.
Kao što su to pre sto godina opisali Volter Lipman i Edvard Bernajz, građani su na Zapadu dovedeni do stanja da imaju ispražnjeno izborno pravo, ali su bez ikakve mogućnosti da utiču na državnu politiku. I što postaje sve očiglednije, promena sve nepodnošljivijeg stanja izgleda sve manje moguća bez pobune! Kako je evropskoj civilizaciji ostalo iz XVII veka od DŽona Loka: Revolt is the right of the people.
TRI DVOCIFRENA BROJA
U savremenoj Evropi pravo slobodnog izbora postaje – nezamislivo! Uzmimo Srbe, koje oni drže pred vratima Evrope četvrt veka.
Terorisani beskrajnim izlivima „ljubavi za Evropu“ nenarodnih režima usmerene demokratije (u našem slučaju i kolonijalne) i bombardovani evr-odama potpuno vesternizovanih medija – pola građana Srbije će se na prvo pitanje još držati „proevropskog puta“, ali kad ih pitate konkretno – ko je naš strateški partner – njih 60 odsto veli da je Rusija „najvažniji strateški partner“. Da je to Kina kaže 59 odsto.
A 18 odsto EU!?
U tri dvocifrena broja – sve o poverenju u Evropsku uniji – koja srpskoj političkoj eliti (i poziciji i opoziciji) „nema alternativu“ već četvrt veka. Ali „neprosvećeni“ narod nikako da to pusti u svoju lobanju. A javljali su Evropljani da bi im trebalo menjati svest. Pa i radilo se na tome. Ali oni imaju i podsvest, za koju je Frojd govorio da je kao deo ledenog brega koji je potopljen u vodi.
Ili: američko-evropski buka i bes protiv Rusa koji na ekranima zauzimaju vremena koliko i korona izveštaji, samo traju više godina – smešni su za 71 odsto stanovnika Srbije. To bi bilo smešno svakom zdravom razumu, kad bi građani Evrope mogli i smeli da o tome slobodno misle.
Da najopasnija tajna služba na svetu olako preda živog Alekseja Navaljnog nemačkom BND-u a da bi ovi našli da je on trovan a neotrovan – pa takve besmislice u vreme Hladnog rata ne bi mogle da se nađu ni u kabaretskim jednočinkama u ludnicama u duga nedeljna popodneva. A danas – to su udarne vesti u centralnim dnevnicima, predmet najozbiljnijih analiza u njuz-magazinima slavnih imena.
Što se Srba tiče, ipak je najbolniji poraz evropske totalitarne okupacije – preko medija, udžbenika, univerziteta, akademije itd. – da „najveću podršku Rusija uživa među mlađom populacijom, između 18 i 24 godina“. Bez obzira na to što su ta deca prošla kroz „toplog zeca“ od zanosnih fantazija Harija Potera, brutalnih ubilačkih igrica u kojima su se bradati šubaraši sa crvenim zvezdama rasprskavali po ekranima, do netfliksovskih suptilnih interpretacija života!
ŠTA JE EVROPLJANIN
Kako se to desilo?
GLOBSEC-u ne sme da padne na pamet da se radi o samoranjavanju i evrofilskoj zaludnosti već prekopava po panslovenstvu, optužuje pravoslavne crkve i razmatra taktike koje bi išle da Srbi odbace svoju „tradicionalnu slovensku braću“.
A oni im nude blagorodni NATO. I začuđeno se pitaju kakvi su Srbi narod kad ih se 84 odsto oštro protivi pridruživanju NATO-u, a čak 84 odsto ih ne smatra da Kina predstavlja pretnju po Srbiju. Kakvi su? Pa, normalni. Ovde je logično pitanje kako su „evropski istraživači“ našli onih 16 odsto koji se ne protive? Možda su ih navatavali po NVO sektoru ili tražili da partije pošalju svoje proverene kadrove kao „siguran glas“.
Kakvi bi Srbi bili kad bi sebe – posle svega što su im radili i rade Zapadna Evropa, SAD i NATO – smatrali Evropljanima. NJihovi najdomišljatiji su to opisali u narodnoj mudrosti. Znate ono: Učiteljica Građanskog vaspitanja kaže odmah razredu da je Evropljanka i pita decu šta su oni i svi bejahu Evropljani, sem Perice. A ti? Ja sam Srbin. Zašto? Deda mi je bio Srbin, otac Srbin, pa i ja… Domišljata učiteljica pita: A da ti je deda bio kreten, otac kreten, šta bi ti bio? Pa, Evropljanin.
Šta je tu vic?
Jer usmerena demokratija koja je uz pomoć Evropske unije implementirana i u Srbiji omogućila je totalnu akciju na evropeizaciji. Pogledajte našu vladu i one koji bi da preuzmu vladu na sledećim izborima. Sve Evropljanin do Evropljanina. (Nećemo da ih razdvajamo po direktivama rodne ravnopravnosti, da kao neprosvećeni ne pogrešimo.)
I – kakva je razlika između Ane Brnabić i Marinike Tepić? Dobro, seksualna orijentacija, ali – kad je u pitanju „ko je Srbiji strateški partner“ – nikakva. Ni seksualna orijentacija tu nije prepreka da „evropske vrednosti“, koliko god bile nespojive sa srpskim identitetom, budu ozakonjene.
Ili Zorana Mihajlović i Dragan Đilas? Pa, oni su zajedno evropeizirali Srbiju bez alternative, samo je svako odvojeno punio svoj džep, kupovao nekretnine i otvarao račune na dalekim destinacijama.
Zorana je posle preciznim detašmanom upućena u SNS, a Draganu je dopala časnija uloga – opozicionara. Ali ne oponira evroopozicionar u stvarima o kojima nema potrebe da misli, a kamoli da ih ne prihvata. „Evropske vrednosti“ su njihovih hiljadu Božjih zapovesti. NJihova svetlost i njihova tama.
NAROD I MRVICE
Jedini čovek koji je u poslednjoj deceniji ovde dobijao glasove za legalizaciju vladavine učinio je sve za „evropski put“ – našla se dostojna uloga za svakog Evropljanina (koji nije detaširan u opoziciju), a bar pola ministara su takvi G17 asovi da tu za Mlađana Dinkića prosto više nije bilo mesta. I na tom kursu se opstaje, ne pita se za cenu.
Probuđenom narodu se daju mrvice. Uz nekontrolisani skok korona cena obećavaju se veće platice. Ili: vi hoćete da nam strateški partner budu Rusi, evo, nećemo im uvesti sankcije. Kažete Kinezi, prodaćemo im Smederevsku železaru čim niko na Zapadu više ne bude hteo da je uzme po ceni koju oni odrede. I sve tako!
Ali to što narod mora da trpi zapadni teror istočnjaci ne vide kao „ranjivost“ nego kao šansu. Iako superevropljanke Zorana i Ana i dalje drže ključne poluge vlasti „bez alternative“, oni nastupaju korak po korak. Trpe njihove evrobedastoće i gledaju svoja posla.
Na kraju, dobro je što postoji taj GLOBSEC, šta god da je to. Eto, dobijemo numerički rezultat onoga što znamo. Od „renomiranog tink-tenka“. A oni dobijaju rezultat za koji ne veruju da je bespovratan proces, iako bi bilo stvarno suludo da nije tako.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Slobodan Reljić (pecat.co.rs)
