U Fejsbuk grupi „Ponosni vlasnici kućnih ljubimaca“ dosta rasprave i bure izazvao je ovih dana potez jedne učiteljice, koja je učenicima zadala zadatak da opišu člana svoje porodice.
Jedna devojčica u sastavu je opisala svog psa, na šta je komentar učiteljice bio kako „pas nije član porodice, već kućni ljubimac“.
To je kod dela vlasnika ljubimaca izazvalo žestoku reakciju, pa neki tako smatraju da će učiteljica „pravo u pakao“ zbog komentara, dok su se malobrojni sa porukom učiteljice ipak složili.
Majka učenice osnovne škole čija je učiteljica uz sastav napisala komentar „kako pas nije član porodice već kućni ljubimac“, piše kako je od učiteljice očekivala više jer je detetu „taj pas više od ljubimca – brine o njemu, hrani, šeta, mazi, i kako ovakav komentar stvarno nije bio potreban“.
– Još jedna glupača. Mojoj su na veronauci rekli da psi ne idu u raj. Takve će koze definitivno završiti u paklu – poručila je jedna korisnica Fejsbuka u komentarima ispod iste objave, prenosi srednja.hr
Ipak, među „Ponosnim vlasnicima kućnih ljubimaca“ bilo je i, doduše nešto manje, onih koji smatraju kako je komentar učiteljice „realan i objektivan“.
[adsenseyu1]
– Tako se i ja naljutim na učiteljicu svog sina, ali kada realno sagledam situaciju na kraju uvek dođem do zaključka da je žena sasvim u pravu i nepristrasno daje komentare i ocene – komentarisala je druga članica grupe.
Slučaj koji je podelio javnost putem svoje Fejsbuk stranice odlučio je da prokomentariše i popularni hrvatski bloger Krule, koji se sa učiteljicom, blago rečeno, nije složio.
– Učiteljice, ako u vašoj školi ikad postave eksploziv, pa jave da su ga stavili, verujte mi na reč, eksploziv neće pronaći vaš, a ni moj član porodice nego pas… Isti onaj za kojeg vi smatrate da jedino što zna jeste da laje, da piški i da s*re po parku.
U mnogim zakonodavstvima se ranjavanje policijskog psa smatra krivičnim delom (jednako čoveku). Psi u vojnoj i policijskoj službi, u slučaju smrti, neretko se sahranjuju sa svim počastima (jednako čoveku).
[adsenseyu4]
Da dodam, obuka rehabilitacijskog i terapijskog psa namenjenog za decu sa poteškoćama košta oko 13.400 evra, u Norveškoj i po 50.000 evra, mnogo više nego vaš fakultet ili moj.
Ako sa svojom prosvetarskom platom uspete da sakupite za skijanje, pa vas ne daj bože zatrpa lavina, u tom snežnom džepu bi potpisali da vam je pas rođeni brat, jer znam da znate kako jedino pas može da vas pronađe.
Zatrpa li vas ikad, ne daj bože, 6 armirano betonskih ploča nakon zemljotresa… ljubićete tu njušku koja vas je našla, kao što ste muža ljubili dok vam je bio dečko.
Ne daj bože da oslepite… do prodavnice, preko pešačkog prelaza i do javnog wc-a dovešće vas onaj što stalno piški i s*re okolo, ne muž učiteljice, već pas.
Sad sve ovo zanemarite… al baš j**eno sve… ja vas pitam… odkud vam pravo da jednom detetu koje je prema vama nastupilo čisto i nevino, otkud vam pravo da mu rušite svet, pa taman da je napisalo da mu je slon član porodice!?!?… Školstvo vam j**em koje krojite vi i vama slični pripadnici kamenog doba – poručuje Krule i uz napomenu kako on nema psa.
[adsenseyu5][adsenseyu5]
