U Skadru je danas održan sastanak načelnika generalštabova oružanih snaga Albanije i Hrvatske i komandanta tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), a poruke koje su usledile otvorile su niz pitanja u regionu.
Albanski ministar odbrane Piro Vengu saopštio je da će Albanija, Hrvatska i Priština ove godine intenzivirati saradnju, uz plan da prva trilateralna vežba bude održana 2026. godine.
Kako je naveo u objavi na Fejsbuku, taj susret u Skadru predstavlja još jedan korak u sprovođenju sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Tirane, Zagreba i Prištine.
Fokus je, prema njegovim rečima, bio na zajedničkim vežbama i obuci za suočavanje sa bezbednosnim izazovima i hibridnim rizicima, a sve u skladu sa strateškim konceptom NATO-a i evroatlantskim ciljevima. Vengu je dodao da su ciljevi jasni – jačanje vojne saradnje, veća interoperabilnost i podizanje operativne spremnosti.
Ovaj susret dolazi nakon što su Albanija, Hrvatska i Priština 18. marta 2025. godine u Tirani potpisale memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti.
Prethodno je, 30. januara u Zagrebu, održan sastanak na nivou direktora za odbrambenu politiku i naoružanje ove tri strane, što je praktično bio uvod u formalizovanje sporazuma. Gledano iz ugla regionalne bezbednosti, to je kontinuitet procesa koji traje mesecima i koji se sada operacionalizuje kroz konkretne planove i vežbe.
U Beogradu su, međutim, reakcije bile oštre. Najviši predstavnici Srbije ocenili su da memorandum predstavlja kršenje subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine, ali i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Prema toj rezoluciji, KFOR je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji. Srpski zvaničnici tvrde da je potpisani dokument direktno usmeren protiv Srbije, naglašavajući da se time menja bezbednosna arhitektura predviđena međunarodnim dokumentima.
S druge strane, Priština je još 2009. godine formirala tzv. kosovske bezbednosne snage od kosovskog zaštitnog korpusa, odnosno pređašnje tzv. OVK.
Potom je 2018. godine skupština privremenih institucija, bez prisustva srpskih predstavnika, usvojila zakon o transformaciji tzv. KBS u vojsku. Taj potez je i tada izazvao ozbiljne polemike, a sada se, sa novim sporazumima i najavama vežbi, cela priča vraća u fokus.
Iskusni posmatrači prilika primećuju da se kroz ovakve inicijative gradi nova mreža bezbednosne saradnje na Zapadnom Balkanu, ali i da se istovremeno produbljuju političke podele.
Jedni u tome vide legitimno usklađivanje sa evroatlantskim standardima, drugi upozoravaju na narušavanje postojećih sporazuma i dodatno podizanje tenzija. Kako će se planirana trilateralna vežba 2026. godine odraziti na odnose u regionu, ostaje da se vidi – jer u ovom delu Evrope bezbednosne poruke retko ostaju samo na papiru, a svaki potez ima šire značenje koje tek vremenom postaje potpuno jasno.
