Demenicija je tihi neprijatelj XXI veka, stanje koje već sada pogađa milione ljudi, a stručnjaci upozoravaju – broj obolelih će se u narednim decenijama utrostručiti.
Prognoze su hladne i neumoljive: svake godine sve je više onih koji gube sposobnost da se orijentišu, pamte i prepoznaju sopstvenu porodicu.
„Radi se o pravoj epidemiji našeg doba“, objašnjava doktorka Ana Torosjanc-Abramjan, specijalista za antiejdžing medicinu, ginekolog, reproduktolog, endokrinolog i lekar najviše kategorije.
I dok se genetsko nasleđe i godine ne mogu zaustaviti, na svakodnevne navike i te kako možemo da utičemo. Pored fizičke aktivnosti, veliki deo odgovornosti nosi – ishrana. H
rana nije samo gorivo, ona je i štit. Zdrav izbor namirnica može da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti, drži pod kontrolom šećer i holesterol u krvi, pa samim tim smanjuje i šanse za razvoj problema sa mozgom i nervnim sistemom.
Statistika je jasna: osobe sa povišenim nivoom holesterola češće završavaju u riziku od kognitivnih poremećaja.
Demenicija se dugo razvija neprimetno, a onda preuzima kontrolu. Zaboravljanje datuma i adrese, gubljenje ličnih stvari, problemi sa rečima koje su nekada bile svakodnevne.
Tu su i promene ličnosti, oscilacije raspoloženja, smanjena koncentracija, pa i situacije u kojima čovek misli da je mlađi nego što jeste ili ne prepoznaje sopstvene bližnje.
Sve to stvara opasnost – ne samo za obolelog, već i za ljude oko njega. Lekari podsećaju da uzroci nisu jednoznačni: pored Alchajmerove bolesti, demenciju mogu izazvati loša cirkulacija mozga, povrede glave, Parkinsonova bolest, nasledni faktori, pa i stanja poput hipertenzije, gojaznosti ili moždanog udara.
Na pitanje šta može da pomogne, doktorka Torosjanc-Abramjan izdvaja pet namirnica koje bi trebalo redovno unositi:
Masna riba – bogata Omega-3 masnim kiselinama koje hrane moždane ćelije i čuvaju njihovu strukturu.
Orah i drugi orašasti plodovi – snažni antioksidansi, takođe prepuni Omega-3.
Bobičasto voće, posebno borovnice – poznate po tome što poboljšavaju pamćenje i štite neurone.
Integralne žitarice, poput kinoe – stabilizuju nivo šećera u krvi i pomažu kognitivne funkcije.
Zelena povrća i lisnato bilje, recimo spanać – puni minerala i vitamina. Avokado, na primer, snižava loš holesterol, dugo zasićuje i pomaže održavanje normalne telesne težine.
Uz to, neki istraživači naglašavaju da i kofein može imati zaštitno dejstvo kod osoba sklonih degenerativnim promenama u mozgu, ali napominju da su studije i dalje u toku i da nema konačnih zaključaka.
Ako se saberu svi podaci – genetika, godine, životni stil – jasno je da univerzalnog leka nema. Ali dok se odgovori traže u laboratorijama širom sveta, ono na šta možemo da se oslonimo jesu sitni, svakodnevni izbori. A ponekad baš ti izbori odlučuju hoće li mozak ostati bistar duže nego što bi iko očekivao.
