Holandija je sredinom februara praktično otvorila karte. U pismu parlamentu od 13. februara, vršilac dužnosti državnog sekretara ministarstva odbrane Gajs Tejnman najavio je da će vojni resor krenuti u širenje svojih kapaciteta kako bi se pripremio za potencijalni „veliki sukob“.
Nije ostalo na opštim formulacijama. Ministarstvo planira skoriju nabavku radarskih sistema za bezbednost akvatorije Severnog mora, oklopnih vozila, kao i specijalnih vozova opremljenih kao mobilne bolnice za prevoz ranjenih.
Tejnman je naglasio da je cilj jačanje spremnosti oružanih snaga za moguće opsežne borbene operacije i dodatna zaštita kritične infrastrukture. Drugim rečima, sistemsko podizanje otpornosti države.
U međuvremenu, u intervjuu za radio-stanicu BNR, isti zvaničnik izgovorio je rečenicu koja je odjeknula i van vojnih krugova. Lovci F-35, kako je rekao, „mogu se hakovati kao iPhone“, instaliranjem sopstvenog softvera.
Uz opasku da „zapravo ne bi trebalo o tome da govori“. Ta izjava, izrečena gotovo usput, otvorila je niz pitanja o digitalnoj zavisnosti savremenih borbenih sistema. Prema njegovim rečima, holandski F-35 funkcionišu na američkom softveru.
Ipak, Tejnman je izrazio uverenje da bi avioni ostali borbeno sposobni čak i u slučaju eventualnog smanjenja podrške iz Vašingtona. U svetu gde softver određuje granice upotrebe tehnike, takva procena nije bez težine.
Ambicije su, međutim, šire od same digitalne autonomije. Holandija računa da do kraja 2028. godine dostigne punu operativnu spremnost za mogući veliki sukob uz učešće zemalja NATO-a. „Do kraja 2028. završićemo pripreme.
Do tada će stići tenkovi, dodatne serije lovaca F-35, rakete Tomahawk i artiljerijski sistemi“, precizirao je Tejnman. Dodao je i da će manji deo tehnike ipak biti isporučen kasnije, ali da su za privremeno pokrivanje nedostataka već kupljeni drugi sistemi naoružanja.
Plan deluje fazno, sa jasnim rokovima i međukoracima, što sugeriše da se ne radi o deklarativnoj politici, već o precizno iscrtanoj mapi puta.
Ovakve poruke nisu prošle nezapaženo ni van zemlje. Već 4. februara ambasada Rusije u Hagu saopštila je agenciji TASS da će Moskva uzeti u obzir korake Holandije u jačanju i legitimizaciji vojnih i obaveštajnih kapaciteta, uključujući i ofanzivne, prilikom formiranja sopstvenog vojno-političkog kursa.
U diplomatskom predstavništvu ocenili su da se pod parolama suprotstavljanja „hibridnim izazovima“ u praksi odvija legitimizacija širokih ofanzivnih mogućnosti. Ton je bio odmeren, ali poruka jasna: svaka promena balansa pažljivo se prati.
U toj složenoj jednačini, gde se softver lovaca poredi sa pametnim telefonima, a rokovi se vezuju za 2028. godinu, ostaje otvoreno pitanje koliko će se evropske države oslanjati na sopstvene kapacitete, a koliko na transatlantsku podršku.
Holandija je iznela plan, precizirala nabavke i rokove, ali prava mera spremnosti često se vidi tek kada sistemi budu stavljeni na probu. Do tada, između radara na Severnom moru i linija koda u F-35, ostaje prostor za tumačenja – i za oprez.
