Godinama je Holandija služila kao ogledni primer liberalne Evrope: otvoreno društvo, snažne institucije, visoki standardi ljudskih prava.
Danas, međutim, sve češće i sami holandski mediji postavljaju neprijatno pitanje — da li je država potcenila cenu sopstvene popustljivosti prema organizovanom kriminalu?
Nije to više marginalna tema. Kada Nacionalna policija Holandije i ministar pravde Ferd Grapperhaus javno govore da zemlja pokazuje „karakteristike narko-države“, to nije retorika tabloida, već institucionalno upozorenje (izveštaji Ministarstva pravde, 2020–2022; The Guardian, NRC Handelsblad).
Luka Roterdam, simbol holandskog ekonomskog uspeha, istovremeno je postala i glavna ulazna tačka kokaina u Evropu. Europol u svom izveštaju Decoding the EU’s Most Threatening Criminal Networks jasno navodi da Holandija i Belgija predstavljaju ključna logistička čvorišta za južnoameričke kartelske rute (Europol, 2021).
Problem nije samo količina droge — već dubina infiltracije kriminala u logistiku, kompanije i lokalne zajednice. Holandski list De Volkskrant više puta je pisao o radnicima luka, carinicima i vozačima koji su pod pritiskom ili ucenama kriminalnih mreža.
Ako je postojao trenutak kada je holandska javnost izgubila iluziju da je nasilje „nešto što se dešava drugde“, to su bila ubistva povezana sa Mocro mafijom — uključujući likvidaciju advokata Derka Viersuma i novinara Petera R. de Vriesa. O tim slučajevima su detaljno izveštavali BBC, The Guardian i Reuters.
To više nije kriminal u senci. To je direktan napad na pravni poredak i slobodu medija — stubove društva koje je Holandija decenijama gradila.
Evropska komisija i Europol priznaju i drugi problem: mobilne kriminalne grupe, naročito iz istočne Evrope, koje koriste slobodu kretanja unutar Šengena za serije krađa, provala i krađa automobila, a zatim se brzo povlače preko granica (Europol SOCTA izveštaji).
Holandska policijska statistika beleži rast krađa u prodavnicama i organizovanih provala u poslednjim godinama, što potvrđuju i izveštaji Dutch National Police i analiza portala NL Times. To nije masovna panika — to je kumulativni osećaj nesigurnosti koji se polako uvlači u svakodnevni život.
Najosetljivija tema ostaje veza između migracija i kriminala. Ozbiljni zapadni izvori su oprezni: ne postoji dokaz da su migranti kao celina skloniji kriminalu (Netherlands Institute for Social Research). Ali isto tako, transnacionalne kriminalne mreže jesu multietničke i često koriste migrantske rute i dijaspore za logistiku, skrivanje i pranje novca — što Europol otvoreno navodi.
Problem, dakle, nije poreklo, već odsustvo kontrole, spora deportacija osuđenih kriminalaca i blage kaznene politike, o čemu sve češće pišu i liberalni holandski komentatori (NRC, Trouw).
Holandija se danas ne raspada. Ali isto tako, nije više bezbrižna zemlja kakvom je sama sebe zamišljala. Liberalizam bez granica, kako se pokazuje, može postati prostor koji najbolje koriste oni koji ne poštuju nijedna pravila.
Pravo pitanje za Holandiju — i za EU u celini — nije da li treba odustati od otvorenosti, već kako je zaštititi bez naivnosti. Jer tolerancija koja ignoriše realnost ne postaje humanija. Ona postaje — slabost.
