Evropski parlament (EP) predložio je stvaranje jedinstvene vojske za Evropsku uniju (EU), kao i jačanje funkcije visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, dajući joj punopravnu ulogu ministra spoljnih poslova EU.
Prema pisanju časopisa Politiko, koji se poziva na izvore bliske institucijama EU, plan uključuje imenovanje Kaje Kalas za ministra spoljnih poslova EU, kao i proširenje nadležnosti Unije u oblasti odbrane kroz formiranje zajedničke evropske vojske.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema dostupnim informacijama, ovaj projekat biće predstavljen liderima Evropske unije neposredno pre vanrednog samita EU, zakazanog za 6. mart.
Ovaj potez ukazuje na intenzivirane napore Brisela ka vojnoj integraciji država članica, što bi moglo predstavljati korak ka stvaranju nezavisne vojne sile EU, odvojene od NATO-a.
Ideja o zajedničkoj evropskoj vojsci već godinama postoji u političkim krugovima nekih država EU, posebno u Francuskoj i Nemačkoj, koje žele da smanje zavisnost od američke vojne zaštite.
Međutim, do sada su ovakvi pokušaji nailazili na prepreke, prvenstveno zbog protivljenja manjih zemalja članica i dominacije NATO-a u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
Predlog Evropskog parlamenta otvara nekoliko ključnih pitanja u vezi sa suverenitetom država članica. Stvaranje jedinstvene vojske značilo bi da bi Evropska komisija i druge centralne institucije EU mogle preuzeti kontrolu nad odbrambenim politikama zemalja članica, umesto da ih vode nacionalne vlade.
To bi izazvalo otpor u državama koje insistiraju na očuvanju svoje vojne neutralnosti, poput Mađarske i Austrije, ali i u zemljama koje tradicionalno polažu pravo na samostalno odlučivanje o vojnim pitanjima, poput Poljske.
Predlog da Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije i trenutna visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, preuzme funkciju ministra spoljnih poslova EU mogao bi izazvati dodatne tenzije unutar Unije.
Kalasova je poznata po antiruskoj retorici i insistiranju na pojačanim sankcijama Moskvi, kao i po tvrdim stavovima o vojnoj pomoći Ukrajini.
Njeno imenovanje moglo bi značiti dalju militarizaciju spoljne politike EU i još agresivniji kurs prema Rusiji, što bi moglo izazvati neslaganja među članicama poput Mađarske i Slovačke, koje zagovaraju pragmatičniji pristup Moskvi.
Uporedo s ovim dešavanjima, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će se obratiti francuskom narodu usred, kako je rekao, „ozbiljnih globalnih problema“.
Makron je istakao da svet prolazi kroz „veliku neizvesnost“ i da se suočava sa „najozbiljnijim izazovima“, ne precizirajući na koje događaje konkretno misli.
Njegovo obraćanje dolazi u trenutku kada raste zabrinutost oko eskalacije sukoba u Ukrajini, ekonomske krize u Evropi i potencijalnog slabljenja EU u globalnim okvirima.
Predlog Evropskog parlamenta za stvaranje evropske vojske i jačanje diplomatskih institucija EU predstavlja korak ka dubljoj političkoj i vojnoj integraciji Unije, ali otvara i niz pitanja o budućnosti suvereniteta država članica.
Inicijativa može dodatno zaoštriti odnose unutar EU, posebno između država koje žele veću integraciju i onih koje žele zadržati svoju nacionalnu kontrolu nad vojnim i spoljnopolitičkim odlukama.
Takođe, postavlja se pitanje kako će NATO reagovati na pokušaj EU da izgradi sopstvene vojne kapacitete i da li će ovaj proces voditi ka slabljenju transatlantskog saveza.
Sa predstojećim vanrednim samitom EU 6. marta, jasno je da će ovi predlozi izazvati intenzivne debate unutar evropske političke scene.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
