Većina važnih sektora nemačke privrede snuždeno očekuje iduću godinu.
Očekivanja od 2024. potiskuju slabost svetske privrede, kamate i neizvesnost oko nemačkog budžeta. Sve to će uticati i na tržište rada. Nade u oporavak pred početak ove godine ugasile su energetska kriza i njene posledice.
„Retko se dešava da u uzastopnim godinama imamo tako slabu dinamiku. Posle jedne godine mutnih izgleda, sada ide još jedna,“ rekao je direktor Instituta nemačke privrede Mihael Hiter za agenciju dpa.
U redovnom godišnjem istraživanju IW, u 23 od 47 granskih udruženja nemačke privrede članstvo očekuje proizvodnu ili poslovnu recesiju. Među preostalima, 15 očekuje stagnaciju, a devet bolje poslovanje.
Krajem prošle godine, na slabije poslovanje računalo je 30 granskih udruženja, a na bolje njih 13.
Pad ulaganja, prema istraživanju iz novembra i decembra, u 2024. očekuje 22 udruženja. Hiter je rekao da je „poslovna klima poslednji put bila mračnija u godini svetske finansije krize 2009.“
On ocenjuje da glavni problem to što preduzeća ne mogu da planiraju, a za primer je naveo nagli prekid državnih subvencija kupcima električnih automobila.
[adsenseyu1]
Nemačka „više nije poslovno sedište pouzdanih uslova i više ne daju pouzdanu perspektivu okvirnih uslova u važnim transformacijskim projektima klime i demografije do kraja decenije,“ rekao je Hiter.
Važan deo toga je takozvana kočnica javnog zaduživanja, „neprimerena sadašnjem vremenu.“
Kočnica, ugrađena u nemački ustav pre skoro 15 godina, drakonski limitira koliko država sme da se zaduži. „Treba nam hitna reforma, jer ni neka nova vlada neće moći da izađe na kraj uz važeći koncept.“
Stopa nezaposlenosti će dogodine blago ići naviše, na šest odsto, i „dugoročna stabilnost nemačkog tržišta rada, uz pogled na dolazeću godinu, više neće biti vidljiva,“ rekao je Hiter.
„Zaustaviće se trend rastućeg upošljavanja, pa i zbog ograničavajućeg deficita kvalifikovane radne snage,“ nastavio je Hiter. Istraživanje ukazuje da samo pet sektora nemačke privrede 2024. očekuje da zapošljava, 23 računa da će da otpušta, a 19 ne očekuje promene.
Posebno teško vreme stoji pred sektorom stanogradnje, koju je splet povećanih troškova gradnje i poskupelih kredita, odnosno ugušena tražnja, teško pogodio već ove godine.
Važni izvozni sektori, poput mašinske industrije, trpe zbog slabosti svetske privrede. Sektorsko udruženje VMDA je nedavno naniže revidiralo prognozu za 2024.
Pesimizam na izmaku godine dominira i u industriji tekstila i mode, koju davi uzdržanost domaćih potrošača pri vađenju platne kartice.
U desetkovanom kampu optimista su automobilska industrija i istraživački deo farmaceutike, zanatski sektor i turizam, koji nastavlja da profitira od postpandemijskog otključavanja i ljudi željnih putovanja.
(dpa)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
