Turski kamioni koji su prevezli paradajz vredan 10 miliona dolara ponovo su zaglavljeni na ruskoj granici. Dugački kilometarski redovi vozila koja čekaju odobrenje od ruskih vlasti podsećaju na zategnute veze dveju zemalja nakon što je Turska oborila ruski avion 2015. godine.
Nakon incidenta, Rusija je uvela sankcije Turskoj i uvela zabranu turskog uvoza poljoprivrednih dobara. Kako su dve zemlje polako nastavile da održavaju svoje veze, Rusija je ukinula ograničenja za uvoz turske hrane, ali zabrana uvoza paradajza je ostala na snazi, podsećajući Turke da nije sve oprošteno i zaboravljeno.
[adsenseyu1]
Na kraju je Rusija ukinula i tu zabranu, ali kako su tenzije između Moskve i Ankare nad Sirijom eskalirale u poslednjih nekoliko nedelja, rat sa paradajzom se ponovo rasplamsao.
Proizvođači u južnom turskom gradu Antaliji, koji 80 posto svog paradajza prodaju Rusiji, očekuju da će vlada da reši problem. Ali turski predsednik Erdogan, koji je razvio bliski odnos sa svojim ruskim kolegom Putinom, nalazi se u teškoj situaciji.
Tačka porasta tenzija je Idlib. Pritisak režimskih snaga u pokrajini u poslednjih nekoliko meseci naljutio je Tursku. U sporazumu iz 2018. godine, postignutom u Sočiju, Turska i Rusija dogovorile su se da će stvoriti demilitarizovanu zonu u Idlibu, a Turska se obavezala da će obezbediti povlačenje radikalnih pobunjenika iz tog područja.
Ali ni Rusija ni Turska nisu zadovoljni onim što se od tada dogodilo. Turska strana žali se da je režim, koji podržava Rusija, dosledno kršio primirje i nedavno započeo punopravnu operaciju zarobljavanja poslednjeg velikog uporišta pobunjenika u zemlji. Sa svoje strane, Rusi se žale da su radikalne grupe dominirale Idlibom od sporazuma i optužuju Tursku da nije ispunila svoja obećanja.
[adsenseyu4]
Napetosti zbog Idliba dramatično su eskalirale poslednjih dana. U retkom direktnom vojnom sukobu snaga turskog i sirijskog režima, u dva odvojena sukoba tokom poslednjih 10 dana, ubijeno je 14 turskih vojnika i preko 100 režimskih trupa.
Turska je od tada odgovorila na kritike Rusije, s tim da je Erdogan optužio Moskvu, zajedno sa Asadovim režimom, da su ubijali civile i obećao da će napadati režimske snage „u vazduhu ili na zemlji bilo gde u Siriji“ ako ponovo napadnu turske trupe.
Ankara takođe pritiska Rusiju da upotrebi svoj uticaj na režim kako bi osigurala povlačenje režimskih snaga na prethodno dogovorenu liniju primirja i očistila strateški magistralni put M5 koji povezuje jug i sever Sirije.
Ali očekivanje da će Moskva ispuniti zahtev Ankare je nerealno. Rusija kontroliše nebo u Siriji, čineći vazdušne napade Turske protiv režimskih ciljeva rizičnim.
[adsenseyu1]
U nedostatku vazdušnog pokrivača, eskalirajući sukobi sa režimskim snagama učiniće turske trupe u Idlibu još ranjivijima nego što već jesu.
Turske osmatračnice u provinciji već su pod opsadom. Rusija će sigurno uskočiti u pomoć režimu u slučaju turske ofanzive.
Napori Turske da privoli Rusiju na svoju stranu verovatno neće uspeti, a Rusija verovatno neće primorati režim da se povuče sa teritorije koju je već zauzeo. Ako Turska pređe liniju, Rusija ima kečeve u rukavu – a paradajz je tek početak.
Svi ovi faktori vezuju Erdoganove ruke u Idlibu. Ali ulozi turskog predsednika su veliki. Borbe u Idlibu podstakle su najveće masovno raseljavanje civila u ratu do danas, a 700.000 ljudi kampuje u šatorima na turskoj granici.
[adsenseyu4]
Erdogan ne može da priušti sebi još jedan veliki priliv izbeglica u Tursku s obzirom na rastući nacionalistički odjek protiv skoro 4 miliona sirijskih izbeglica koje su već tamo.
Ako stvari postanu još složenije uslediće sve veći pritisak na njega od strane njegovih saveznika kod kuće. Devlet Bahčeli, vođa krajnje desničarske Stranke nacionalističke akcije i dugogodišnji Erdoganov saveznik, nedavno je izjavio: „U Turskoj neće biti mira dok Asad ne bude srušen sa trona.
Turska mora da počne da sprovodi planove za ulazak u Damask sada “, i pozvao je vladu da preispita svoje rastuće veze sa Rusijom.
U međuvremenu, Dogu Perinček, vođa ultrasekularističke, ultranacionalističke Patriotske stranke i još jedan Erdoganov saveznik koji se zalagao za bliske veze Turske i Rusije, zauzeli su suprotan pristup, pozivajući vladu da normalizuje veze sa režimom.
Erdogan je u nezavidnom položaju. Njegove nedavne pretnje režimu su povećale uloge. Ako svoje reči poistovećuje sa delima, možda će se suočiti sa gnevom Rusije.
Ako ne, trpeće Bahčelija. U međuvremenu, turski vojnici u Idlibu su sve više podložni napadima režima, stotine hiljada ljudi kampuju na turskoj granica u teškim uslovima, a proizvođači paradajza u Antaliji teže da sve ovo bude brzo rešeno.
Webtribune.rs
