Pravim književnicima je dovoljno samo nekoliko reči za umetničko delo! Pročitajte svu dramu i bol koje je slavni Ernest Hemingvej sakupio u samo šest reči stvorivši tako najkraću priču na svetu.
Ernest Hemingvej je bio američki pisac i novinar. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. za svoj roman „Starac i more“, kao i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.
Svojim posebnim načinom pisanja koji karakteriše škrtost na rečima, Hemingvej je uticao na razvoj lepe književnosti 20. veka, a mnogi njegovi romani se danas smatraju klasicima američke književnosti.
[adsenseyu1]
O njegovoj veličini možda najbolje svedoči ova anegdota nastala dok je Ernest još uvek bio mlad i neafirmisan pisac koji je tek krčio put u svetu književnosti.
Priča kaže da se jednom Hemingvej našao u društvu većeg broja pisaca u kojem se raspravljalo o „idealnom obimu“ dobrih priča i romana. Mladi Ernest je kolege zapanjio tvrdeći da vredno delo može da se napiše u samo 6 reči!
Kako ostali pisci nisu verovali da takva priča može da se napiše, a da bude smislena i vredna, pala je i opklada – ako Hemingvej u ovome uspe svako od prisutnih će mu dati po 10 dolara.
Hemingvej je uzeo čistu salvetu sa stola, napisao na nju 6 reči i dodao kolegi do sebe.Ovaj je pročitao priču ne rekavši ni reč i dodao je osobi do sebe. Salveta je tako prošla ceo sto.
Ćutke, svaki pisac je izvadio novčanik i Hemingveju dao novčanicu od 10 dolara.
Tako je nastala najkraća priča na svetu… Na salveti je pisalo:
„Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene.”
(Dnevno)