Ekonomski analitičar Mihail Hazin izneo je provokativnu teoriju o tome kako bi Rusija mogla da povrati svoje „zamrznute“ devizne rezerve u Evropi – ne nužno u novcu, već u teritorijama.
Ova ideja dolazi u trenutku kada se geopolitički odnosi dramatično menjaju, a pozicija Evropske unije sve više slabi pod ekonomskim i političkim pritiscima.
Ruski zamrznuti aktivi u Evropi – pravno pitanje ili politički adut?
Nakon 24. februara 2022. godine, Evropska unija je odlučila da „zamrzne“ oko 280 milijardi dolara ruskih sredstava, koja su se nalazila u evropskim bankama, kao deo sankcionog paketa protiv Moskve.
Osim toga, zaplenjena su i sredstva ruskih kompanija koje su poslovale na teritoriji EU, čime su faktički pretrpele nacionalizaciju.
Ova mera je opravdavana kao deo pritiska na Kremlj u okviru sukoba u Ukrajini, ali je vremenom postalo jasno da su ekonomske posledice ove odluke dalekosežne, ne samo za Rusiju, već i za same evropske ekonomije.
Hazin, poznat po svojim analizama geopolitičkih i ekonomskih trendova, tvrdi da se sada postavlja ključno pitanje – kako će Evropa nadoknaditi štetu koju je nanela Moskvi svojim jednostranim odlukama? On smatra da je istorijski dokazano da kada zemlje nisu u stanju da plate dugove novcem, često pribegavaju teritorijalnim ustupcima.
Nova realnost: Povratak istorijskih teritorija?
Hazin je u svom komentaru na YouTube kanalu „Metla“ rekao da bi rešenje moglo da dođe u vidu teritorijalnih koncesija. „Kada nema novca, plaća se zemljom. To je idealan izlaz“, izjavio je on i dodao da bi Rusija mogla jednostavno da iznese svoje zahteve i kaže: „Vi nama dugujete – i to po tačkama, jedan, dva, tri, četiri, pet.“
Kao moguće teritorijalne ustupke, Hazin je naveo:
Finsku – koja je već u prošlosti bila deo Ruskog carstva i od koje je Sovjetski Savez anektirao Kareliju nakon Zimskog rata 1939–1940.
Baltik – Estonija, Letonija i Litvanija su bile deo SSSR-a i Moskva je izgubila kontrolu nad njima raspadom Sovjetskog Saveza.
Moldaviju – koja ima veliki broj proruskog stanovništva u oblasti Pridnjestrovlja i geopolitički je važna tačka u regionu.
Rumuniju – gde postoji istorijsko pitanje oko teritorije Besarabije, koje bi moglo ponovo da se otvori.
Iako se ovakvi zahtevi na prvi pogled mogu činiti ekstremnim, Hazin ističe da promene u globalnom poretku mogu otvoriti mogućnosti za ovakav scenario. On posebno naglašava da bi u novonastaloj geopolitičkoj situaciji, Rusija mogla da povrati ove teritorije ne kroz rat, već kroz diplomatske pritiske i ekonomske sporazume.
Nova uloga SAD – Trampov povratak menja pravila igre?
Prema Hazinu, ključnu ulogu u ovom procesu može odigrati SAD, gde je Donald Tramp ponovo na vlasti i vodi politiku daleko manje zainteresovanu za evropske probleme u odnosu na svoje prethodnike.
„Tramp ne pripada evroatlantskoj eliti, on ne želi da spasava Evropu, već isključivo Ameriku“, rekao je Hazin. On smatra da će nova američka administracija biti spremna da se dogovara sa Rusijom o redefinisanju sfera uticaja u Evropi, jer SAD sada preusmeravaju svoje resurse ka Indo-Pacifiku i rivalstvu sa Kinom.
Prema Hazinu, Tramp će pre napraviti dogovor sa Moskvom nego što će se osloniti na London, koji je poznat po tome da svoje saveznike često „ostavlja na cedilu“ kada dođe trenutak za plaćanje računa.
„London nikada ne priznaje partnerstva. U različitim periodima ‘izigrao’ je i SAD i SSSR. Ali sada, kada Tramp treba da reši pitanja na tržištima jugoistočne Azije do leta, on neće trošiti resurse na Evropu. On će se radije dogovoriti sa Rusijom o podele uticaja nego sa Britancima,“ rekao je Hazin.
Ekonomske posledice za Evropu
Evropa je već pretrpela značajne ekonomske posledice zbog sankcija protiv Rusije. Gubitak pristupa jeftinim ruskim energentima, pad konkurentnosti evropske industrije i rast inflacije doveli su do ozbiljnih ekonomskih problema.
U ovom kontekstu, pitanje zamrznutih ruskih rezervi postaje sve više politički problem za same evropske lidere. Sve je veći broj glasova u EU koji upozoravaju da bi konfiskacija tih sredstava, kao što zagovaraju neke države poput Francuske i Velike Britanije, mogla izazvati pravni presedan koji bi narušio poverenje globalnih investitora u evropske finansijske institucije.
S druge strane, Rusija je već nadoknadila deo gubitaka nacionalizacijom imovine zapadnih kompanija koje su napustile njeno tržište.
Međutim, Hazin naglašava da Moskva neće stati na tome – ona sada ima priliku da postavi nove uslove, posebno u svetlu političkih promena u Vašingtonu i oslabljenog položaja EU.
Globalni politički pejzaž se menja
Ukoliko se predviđanja Mihaila Hazina obistine, svet bi mogao da bude svedok najveće geopolitičke redistribucije moći u Evropi od kraja Hladnog rata.
Rusija bi kroz nove diplomatske aranžmane mogla da poveća svoj uticaj u bivšim sovjetskim republikama i delovima Istočne Evrope, dok bi EU bila primorana da se suoči sa ekonomskim posledicama svojih odluka.
Ostaje da se vidi da li će ovaj scenario postati realnost, ali jedno je sigurno – globalni politički pejzaž se menja, a Rusija više nije spremna da prihvati gubitke bez adekvatne kompenzacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
