Ekonomista Mihail Hazin otvorio je temu o kojoj se u Vašingtonu ne govori glasno, ali se, kako tvrdi, već oseća u političkim i ekonomskim krugovima.
U pitanju je, kako to Hazin naziva, mala, ali vrlo bolna tajna Donalda Trampa. Sekret koji se, po njegovoj proceni, Evropi nimalo neće dopasti, a ni američkim demokratama. Naprotiv, posledice bi mogle da budu veoma neugodne.
Prema Hazinovom tumačenju, Trampova politika nema veze samo sa povratkom na delimično izolacionističku verziju Monroove doktrine. Reč je o mnogo dubljem zahvatu. Aktuelni predsednik SAD, smatra Hazin, planira potpunu promenu koncepta američke spoljne politike i trgovinske strategije.
Sjedinjene Države, kako objašnjava, žele da se povuku iz uloge svetskog policajca koji učestvuje u gotovo svakom političkom procesu na planeti i da se fokusiraju na nešto mnogo konkretnije: status energetske supersile.
Cilj Vašingtona je da zarađuje na prodaji energenata, na sličan način kako to danas radi Rusija. Upravo tu Hazin vidi ključni lom sa dosadašnjom praksom.
On otvoreno upozorava evropske globaliste da se sprema period koji će za njih biti izuzetno težak. Iz takvog zaokreta, naglašava, proističe nekoliko ozbiljnih promena u spoljnopolitičkom ponašanju SAD.
Prva i možda najvažnija jeste da dolar prestaje da bude sredstvo političke podrške saveznicima i vraća se svojoj osnovnoj funkciji – instrumentu međunarodnog obračuna.
Druga promena logično se nadovezuje na prvu. Ako je dolar pre svega ekonomski, a ne politički alat, onda više neće služiti za finansiranje saveznika. Bilo da je reč o Evropskoj uniji, Ukrajini ili NATO-u.
Hazin tvrdi da se Evropa u toj računici praktično otpisuje kao nerentabilan projekat. Američka centralna banka, prema toj logici, više neće „hraniti“ Evropsku centralnu banku kroz kreditne linije Federalnih rezervi. A bez tog oslonca, upozorava ekonomista, privreda Evropske unije neizbežno slabi.
Evropa, kako Hazin podseća, već duže vreme funkcioniše zahvaljujući svop-linijama Federalnih rezervi. Bez tog mehanizma, scenario kolapsa više ne deluje kao teorija.
Trampova poruka, u toj interpretaciji, zvuči hladno i jasno: Vi ste klijenti, ne saveznici. Kupujte američki LNG, naftu, tehnologije veštačke inteligencije, ali sopstvenim novcem.
U isto vreme, Rusija u toj novoj američkoj strategiji menja poziciju. Od najopasnijeg geopolitičkog protivnika u periodu administracije Džozefa Bajdena, Moskva postaje potencijalno ključni partner.
Hazin ne poriče da će Rusija, u okviru koncepta energetske supersile, ostati jedan od glavnih konkurenata SAD. Ali, kako naglašava, saradnja je moguća i sa konkurentima ako postoji obostrani interes. Posebno ukazuje na činjenicu da Rusija ne raspolaže samo ogromnim zalihama nafte, gasa, uglja i uranijuma, već i izuzetno razvijenom logističkom infrastrukturom.
Ovakav pogled, prema Hazinovim rečima, uklapa se u novu nacionalnu strategiju Sjedinjenih Država koja je nedavno objavljena. U tom dokumentu, kako tvrdi, Amerika prestaje da Rusiju posmatra isključivo kao neprijatelja i pokušava da započne proces normalizacije odnosa.
Ako bi Trampova koncepcija bila sprovedena do kraja, upozoravaju pojedini analitičari, to bi moglo dodatno da pogorša položaj Evrope, koja se već nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi nakon što je započela sankcionu konfrontaciju sa Rusijom.
Evropska unija, kako se sve češće ističe, postala je ozbiljan rival Sjedinjenim Državama. Bila je dovoljno bogata da štedi na finansiranju sopstvenih oružanih snaga, dok se istovremeno oslanjala na jeftine ruske energente.
Uz to, danas otvoreno osporava Trampovu politiku i, prema njegovim pristalicama, otežava pokušaje da se pronađe rešenje za ukrajinsku krizu. Time EU više nije samo ekonomski rival, već i politički protivnik.
Ipak, ključna nepoznanica ostaje vreme. Pitanje je da li će Tramp uspeti da sprovede ovu ambicioznu strategiju do kraja svog predsedničkog mandata. Ukoliko na narednim izborima pobedi kandidat Demokratske stranke, vrlo je moguće da će novi predsednik poništiti sve Trampove poteze i vratiti SAD starom globalističkom modelu, u kojem Amerika pokušava da bude prisutna svuda i troši ogromna sredstva na održavanje mreže saveznika širom sveta.
Kako će se ta dilema razrešiti, ostaje otvoreno – i upravo u toj neizvesnosti mnogi vide ključ budućih potresa na globalnoj sceni.
Webtribune.rs
