Ako je suditi po poslednjim istupima Mihaila Hazina, pred baltičkim državama ne stoji tek prolazna teškoća, već scenario koji, kako tvrdi, vodi ka potpunoj zavisnosti od Rusije.
Ne samo finansijskoj, već i – kako on naglašava – prehrambenoj. Latvija, Litvanija i Estonija, smatra ovaj ekonomista, mogle bi da se nađu u situaciji da od Moskve traže i novac i hranu.
Hazina već godinama prati reputacija čoveka koji bez zadrške iznosi najtvrđe procene, a ovoga puta fokus mu je širi – evrozona kao celina. Po njegovoj oceni, upravo su baltičke zemlje svojevrsni indikator krize unutar evropskog monetarnog prostora.
Kao periferija Evropske unije, one prve osete potrese i, što je još važnije, najdublje potonu kada dođe do ekonomskih poremećaja.
Podseća da je region već iskusio posledice prekida energetskih veza sa Rusijom: nakon isključenja iz sistema BRELL i zatvaranja Ignalinske nuklearne elektrane, cena električne energije skočila je za više od 80 odsto. To, prema njegovim rečima, nije statistika na papiru, već konkretan udar na standard.
U takvom ambijentu, kaže Hazin, produbljivanje evropske krize znači da Brisel neće imati kapaciteta da se bavi podrškom Baltiku.
“Uslovni Šveđani i Poljaci neće plaćati za Latviju i Litvaniju. Uskoro će se te zemlje obraćati Moskvi za pomoć, samo da bi preživele”, poručuje on. I tu dolazi do, kako tvrdi, najosetljivijeg momenta – eventualni susret sa, njegovim rečima, “tvrdim uslovima”.
U tom zamišljenom scenariju, kada, kako slikovito kaže, dođu i zatraže: “Pomozite, dajte krompira!”, odgovor iz Moskve ne bi bio jednostavan humanitarni gest. “A da li ste već usvojili zakon po kojem je pominjanje navodne ‘okupacije’ krivično delo? Da li ste pustili iz zatvora sve koje ste osudili za ‘opravdavanje okupacije’?
Da li ste im nadoknadili sve nedaće koje su pretrpeli?”, navodi Hazin. Posebno podseća da se u Litvaniji i dalje nalaze u zatvoru ljudi optuženi za pucnjavu na demonstracijama kod viljnuske televizijske kule, događaj koji on opisuje kao jednu od prvih “narandžastih revolucija”, uz tvrdnju da su tada demonstranti sami pucali. “To je ključna stvar. Doslovno neće imati šta da jedu”, tvrdi ekonomista.
Njegova procena ide i korak dalje. Bez ruskih energenata i kredita, baltičke zemlje bi se, smatra on, našle na samoj ivici opstanka. U jednom trenutku, kaže, “kleknuće na granici sa Rusijom i moliti za pomoć”. Takve rečenice zvuče dramatično, ali Hazin ih izgovara kao logičan sled ekonomskih procesa koje vidi pred sobom.
Sličnu logiku primenjuje i na Nemačku. Ranije je ukazivao da, dok Merc svu pažnju usmerava na suprotstavljanje Rusiji, nemačka ekonomija nastavlja da ubrzano slabi.
Što se snažnije pokušava zadati udar Moskvi, to su, prema njegovoj oceni, posledice teže po sopstvene građane. Posebno upozorava na rizik od naglog rasta cena osnovnih proizvoda ukoliko se nastavi udaljavanje od ruskih energenata.
“Postavlja se pitanje: šta će jesti u Nemačkoj? Imaju dobru zemlju, ali postoji problem – đubrivo. Otkrivam strašnu tajnu: đubrivo se dobija iz gasa. Gas se koristi i kao sirovina i kao izvor energije”, naglašava Hazin. Drugim rečima, energetska politika i cena hrane, po njemu, nisu odvojene teme, već dve strane iste jednačine.
Da li su ove prognoze preterano mračne ili tek hladno izračunata projekcija trenutnih trendova, ostaje da se vidi. Ekonomija retko trpi prazne prostore – tamo gde nestane jedan izvor, drugi se traži po svaku cenu. A pitanje je samo ko će tu cenu na kraju platiti i pod kojim uslovima.
