Grupa Mudžahedin al Kalk „upala“ je u program iranske državne televizije i emitovala poziv na ubistvo vrhovnog lidera te države Alija Hamneija, javljaju mediji.
Iranske vlasti su ovaj incident nazvale hakerskim napadom. Tokom desetak sekundi Iranci su mogli da vide poziv na ubistvo Hamneija i hvalospev o organizaciji Mudžahedin al Kalk.
Ova organizacija, koja je posle sukoba sa iranskim vlastima prešla na stranu tadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina, saopštila je da je obaveštena o prekidu programa iranske televizije.
Sticajem čudnih okolnosti, nekih 3.000 iranskih disidenata marksističko-islamističke ideologije našlo se nadomak Drača u Albaniji. Posle epizode u Iraku, Amerikanci su im potražili novo stanište, što su vlasti u Tirani, na čijem se čelu nalazio Salji Beriša, videle kao ozbiljnu šansu da se dodatno približe Vašingtonu, pa su pristali da 300 pripadnika MeK-a naseli u toj državi.
Opozicija je podržala ovakav potez, a nekoliko godina kasnije njihov broj je, u saglasnosti sa vladom Edija Rame, dostigao tri hiljade. Nedaleko od Drača, uz zdušnu finansijsku pomoć iranske emigracije, izgradili su pravi kompleks, koji vlasti u Teheranu vide kao jedan od glavnih centara antiiranske propagande u svetu.
Od Teherana do Drača
Priča o ovoj organizaciji je gotovo neverovatna. Rame uz rame sa ostatkom revolucionarnog pokreta, kao islamističko-marksistička milicija zbacili su vlasti u Iranu šaha Rezu Pahlavija, ali su se kasnije dokačili sa čelnicima islamske revolucije i postali smrtni neprijatelji.
Tokom rušenja šahovog režima, važili su za nepokolebljive borce koji ulazili u gotovo samoubilačke akcije protiv snaga bezbednosti i redovno napadali predstavništva zapadnih kompanija. Navodno, organizacija Mudžahedin el Kalk snosi odgovornost za smrt najmanje šest Amerikanaca u Iranu.
Poznata je i po pesmi u kojoj se neprestano ponavljaju „smrt i uništenje“ Amerike. Homeini ih je, odmah po povratku iz egzila, označio kao opasne, jer su okupljali regrute iz srednjeg staleža i bili prilično popularni među lokalnim intelektualcima i studentima islamistike.
Mudžahedin el Kalk je do tačke sa koje nema povratka dospeo posle serije eksplozija automobila bombi u kojima je 1981. godine stradalo više od 70 iranskih zvaničnika, uključujući tek izabranog predsednika Irana Muhameda ali Radžala i premijera Muhameda Džavada Bahonara.
Homeinijeva tajna policija je počinioca ubistva idenifikovala kao pripadnika Mudžahedina el Kalka. Kontranapad pristalica vlasti u Teheranu bio je strašan, pa su preživeli jedva uspeli da se domognu Iraka, gde im je utočište pružio Sadam Husein.
U narednih dvadeset godina organizovali su seriju napada na iranske vlasti, a Sadamu Huseinu su pomagali prilikom obračuna sa lokalnim rivalima.
U iračko-iranskom ratu učestvovali su na strani Iračana, zbog čega su ostali bez ozbiljne podrške u Iranu i bili osuđeni na život u egzilu.
Analitičari navode da se ova organizacija, kako su godine u egzilu prolazile pod pritiskom i pretnji iz Teherana, polako pretvarala u kult.
Lider organizacije Masud Radžavi nije viđen još od 2013. godine, pa zapadne obaveštajne službe zaključuju da je mrtav. U međuvremenu, ključna ličnost pokreta postala je njegova supruga Merjam Radžavi, koja je uspela da u zapadnoj Evropi i Americi dobije podršku desničara, rešenih da kad-tad napadnu Iran.
Suđenje u Švedskoj
Švedsko pravosuđe već mesecima ispituje svedoke serije ubistava pripadnika organizacije Mudžahedin ek Kalk kod Teherana 1988. godine u kojima je, prema različitim izvorima, stradalo između 2.500 i 30.000 ljudi.
Suđenje je počelo posle hapšenja Hamida Nurija, jednog od navodnih egzekutora, koga je policija zatvorila pre dve godine na osnovu međunarodne poternice.
Švedsko tužilaštvo tvrdi da je ubistva pripadnika organizacije Mudžahedil el Hak naredio lično ajatolah Homeini, te da je novi iranski predsednik Ebrahim Raisi bio član tela koje je izricalo smrtne kazne.
Svedoci koje su švedski tužioci, tokom jeseni, ispitivali u Stokholmu i Albaniji, pak, tvrde da je Nuri bio jedan od zvaničnika koji su osuđenike vodili na gubilište, ili čitao imena onih na koje je došao red za vešanje.
Kao i velika većina Iranaca, Nuri tokom svedočenja pripadnike ove grupe nijednom nije nazvao mudžahedinima, već „mohafeginima“, ili izdajnicima, izjednačavajući ih sa Islamskom državom. Presuda Nuriju se očekuje u aprilu.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
(rts)
