Kina je ovih dana, gotovo usputno, ali vrlo jasno, pokazala čime namerava da odgovori na sve veći problem rojeva bespilotnih letelica.
Njena odbrambena industrija izašla je u javnost sa detaljima novog visokosnažnog mikrotalasnog sistema namenjenog borbi protiv dronova, sistema koji ne cilja jednu letelicu po jednu, već razmišlja u širim, “prostornim” kategorijama.
Reč je o kompleksu Hurricane 3000, proizvodu državne korporacije Norinco, koji je, prema tvrdnjama samih konstruktora, sposoban da efikasno onesposobi rojeve malih dronova na udaljenostima većim od tri kilometra.
Sistem je postavljen na automobilsku šasiju, što mu daje pokretljivost, a prvi put je viđen u javnosti još u septembru, na vojnoj paradi u Pekingu. Tek ove nedelje, međutim, ljudi iz Norinca odlučili su da otvore karte i konkretnije govore o njegovim stvarnim mogućnostima.
Kako prenosi “South China Morning Post”, pozivajući se na stručnjaka kompanije Ju Đianđuna, Hurricane 3000 nije zamišljen kao klasično sredstvo tačkaste zaštite pojedinačnih objekata.
Naprotiv, njegova uloga je mnogo šira: područjno protivvazdušno potiskivanje, uključujući obezbeđenje granica, obalnih linija i urbanih zona. Drugim rečima, sistem je projektovan da “čisti” vazdušni prostor na većim površinama, tamo gde se očekuje masovna upotreba bespilotnih platformi.
U praksi, kompleks može da radi potpuno samostalno, ali i u kombinaciji sa laserskim oružjem i klasičnom artiljerijom. U Norincu to zovu “gvozdeni trougao” protiv dronova – koncept u kome se različiti sistemi dopunjuju, a ne preklapaju.
Otkrivanje ciljeva obavlja radar, nakon čega optoelektronski senzori preuzimaju precizno praćenje. Kada je meta zaključana, Hurricane 3000 emituje snažan mikrotalasni impuls koji gotovo trenutno onesposobljava elektroniku drona.
Za razliku od sredstava radio-elektronskog ometanja, koja spadaju u tzv. “meke” metode, mikrotalasno oružje se svrstava u kategoriju “tvrdog dejstva”. To znači da se elektronske komponente bespilotnih letelica fizički oštećuju.
Razvijači posebno ističu nekoliko prednosti: izuzetno nisku cenu jednog “hica”, praktično neograničen borbeni komplet i minimalnu kolateralnu štetu. Tu se, kažu, vidi ključna razlika u odnosu na laserske sisteme koji deluju po jednoj meti – mikrotalasni kompleksi pokrivaju široku zonu i zbog toga su znatno efikasniji protiv masovnih naleta dronova.
Poređenja radi, američka vojska već ima sličan sistem, Leonidas, koji je razvila kompanija Epirus, sa deklarisanim dometom do dva kilometra. Hurricane 3000, prema navodima Norinca, nadmašuje ga po radijusu dejstva, ali i po nizu taktičko-tehničkih parametara, među kojima se izdvajaju autonomnost i dužina neprekidnog borbenog rada. Takve tvrdnje, naravno, uvek ostavljaju prostor za zadršku, ali brojke su jasno iznete.
Važno je i to da Hurricane 3000 nije nastao iz praznog hoda. On predstavlja logičan nastavak razvoja manjeg sistema Hurricane 2000, koji je imao domet do dva kilometra i koji je predstavljen ranije.
U širem smislu, novi kompleks uklapa se u višeslojni sistem protivvazdušne odbrane od dronova koji je Kina već demonstrirala na septembarskoj paradi, rame uz rame sa raketnim i laserskim sredstvima.
Koliko će ovakvi sistemi zaista promeniti odnos snaga u vazdušnom prostoru, posebno u eri jeftinih i brojnih bespilotnih platformi, ostaje da se vidi. Ali jedno je jasno: Peking ne skriva da ozbiljno ulaže u tehnologije koje ne gađaju pojedinačne ciljeve, već pokušavaju da preuzmu kontrolu nad čitavim delovima neba. Kako će se na to odgovoriti na drugoj strani, pitanje je koje tek dolazi na dnevni red.
