Prva avio-baza NATO-a na Zapadnom Balkanu biće izgrađena u albanskom gradu Kučova, koji je u komunističko vreme nosio naziv Staljin.
Ta odluka je doneta nakon što je Severnoatlantski savet 11. jula rešio da izgradi bazu u rumunskoj Krajovi, a Bugarska je još u decembru tražila od SAD da razmeste stalni vojni kontingent na njenoj teritoriji, što je u kontekstu NATO strategije da gvozdenom zavesom odeli Srbiju i Srpsku od ruskog uticaja.
Tokom svedočenja pred Odborom američkog Senata za oružane snage, 9. marta ove godine, komandant snaga NATO u Evropi general Kertis Skaparoti je rekao da je jačanje ruskog uticaja u Evropi najveći problem na civilnom i vojnom planu.
[adsenseyu1]
On je rekao da Rusija koristi odnose s čelnicima Republike Srpske za podrivanje institucija BiH. General Skaparoti naglasio je da Rusija pokušava da spreči evroatlantski put pojedinih zemalja, a na pitanje koja je zemlja najveći problem odgovorio je – Srbija.
Na pitanje da li je to Srbija ili Republika Srpska, rekao je: „Srbija, kao država, ali uopšte srpska populacija na Balkanu.“ Komandant NATO-a je istakao da je potreban veći vojni i diplomatski angažman u regionu.
Planovi Majka Pompea
Američki državni sekretar Majk Pompeo dva meseca kasnije u svedočenju pred Spoljnopolitičkim komitetom Senata rekao je da Rusija nastoji vrlo agresivno da ojača svoje pozicije na Balkanu igrajući na kartu hibridnog sukoba, baš kao u Ukrajini, uz medijsku podršku, potkupljivanje lokalnih zvaničnika i energetsko vezivanje.
– Tome moramo da se suprotstavimo i za to će biti opredeljen dodatni novac, ljudstvo i drugi resursi u planiranju budžeta – rekao je senatorima Pompeo.
Ipak, senatori su ukazali da je nacrt budžeta za 2019. godinu srezao troškove za misije i operacije na Zapadnom Balkanu, uključujući Albaniju, Makedoniju i BiH.
Pompeo je na to odgovorio da će „Rusi brzo videti da SAD ne zanemaruju Balkan“.
I Republika Srpska problem
Prošle nedelje sa sastanka u Pantagonu o redovnom petogodišnjem planiranju jedna od poruka upućena preko medija glasila je da bi „jačanje vojnog prisustva na Zapadnom Balkanu doprinelo miru i stabilnosti“.
Pritom, na skupu je rečeno da baza Bondstil na Kosovu ima svrhu odvraćanja sukoba Srba i Albanaca, ali da nema strateški značaj za SAD.
Zato se razmišlja o bazi u Tuzli (bivši aerodrom JNA kod Živinica) ili Brčkom, jer se BiH percipira kao glavna neuralgična tačka na Zapadnom Balkanu. Glavni argument je da bi baza u BiH osujetila napore Srpske da se otcepi.
Problem je što Bosna nije članica NATO-a, a predsednik RS Milorad Dodik odlučno odbacuje i pomisao da bi mogla to da postane.
SAD zatvaraju Bondstil?
Na skupu u Pentagonu je zaključeno da Bondstil uprkos veličini ima suviše nedostataka. Danijel Server sa Univerziteta „Don Hopkins“ objašnjava da Bondstilu nedostaje pista duža od tri kilometra, a da bi izgradnja odgovarajuće bila teška s obzirom na topografiju.
– Pentagon već dugo želi da zatvori Bondstil, jer ne služi američkim interesima i ne možemo ni da pretpostavimo da ćemo uvek biti dobrodošli na Kosovu – istakao je Server, inače albanski lobista, funkcioner Stejt departmenta u administraciji Bila Klintona i član američkog pregovaračkog tima u Dejtonu, nimalo naklonjen srpskim interesima.
Stižu pojačanja
Rumunski predsednik Klaus Johanis izjavio je po povratku sa samita u Briselu 11. jula da je NATO pristao da napravi stalnu bazu za 400 vojnika u Rumuniji, navodno zbog zabinutosti ove zemlje posle ruske aneksije Krima.
Johanis je rekao da će Alijansa multinacionalnu brigadu u Krajovi, formiranu prošle godine, unaprediti u stalnu bazu. Od ulaska u NATO 2004. godine Rumunija je NATO-u na raspolaganje stavila luku Konstanca, baš kao i Bugarska Atiju kod Burgasa, ali tamo nema stalno stacioniranih kontingenata NATO, jer Amerika ne želi da izloži velike brodove u dometu ruskih protivbrodskih raketa sa Krima. Plan Pentagona je da u Rumuniji bude stalno stacionirano 1.600 vojnika, a 2.500 u Bugarskoj.
Bugari su dali na korišćenje i aviobazu Graf Ignjatijevo blizu Plovdiva u koju su prebačeni vazduhoplovni kapaciteti armije SAD iz Nemačke. U planu je proširenje još tri baze: u Jambolu, Slivenu i Velikom Trnovu.
U Grčkoj NATO koristi luku Suda, na Kritu.
Edi Rama presrećan
Prema rečima albanskog premijera Edija Rame, Severnoatlantski savet odobrio je da NATO investira više od 50 miliona evra samo za prvu fazu modernizacije vazduhoplovne baze u Kučovi.
Albanija gotovo da nema ratno vazduhoplovstvo. Ono se sastoji od 11 lakih transportnih helikoptera, istina naoružanih, i četiri transportna aviona, a reč je o kineskoj varijanti sovjetskih dvokrilaca AN-2 projektovanih 1947. godine. Rama tvrdi da su u toku direktni pregovori sa SAD kako bi se dodatno modernizovali vazduhoplovni kapaciteti.
Vojni autoput
Ministarka građevine Zorana Mihajlović za narednu godinu je najavila gradnju prve deonice auto-puta Niš – Merdare – Priština. Ta trasa spojila bi auto-put od Albanske luke Drač do Prištine sa glavnom mrežom balkanskih auto-puteva do krajnjih tačaka: Istanbula i bugarskih luka Varna i Burgas.
Auto-put Drač – Priština nije ekonomski pravdao sebe i u Rusiji smatraju da je reč samo o kopnenoj vezi kojom bi NATO preko Niša brzo mogao da stigne na Istok Balkana. Srbija je potpisala sporazum koji NATO-u dozvoljava slobodno kretanje po našoj teritoriji.
Niko nas neće napasti
Sagovornici, stručnjaci iz oblasti odbrane i bezbednosti, tvrde da gradnja aviobaze u Albaniji ne predstavlja potencijalnu pretnju.
– I Srbija je preko Partnerstva za mir značajno unapredila veze s NATO. U ovom trenutku nemamo informacije da se neka susedna država sprema da nas napadne, a tu mislim i na Albaniju. Albanska vojska je 1997. počela da obučava i naoružava teorističke grupe koje su zatim prebacivane na Kosovo. Do danas se to nije promenilo. Međutim, za Srbiju je osnovni bilateralni problem to što Albanija priznaje nezavisnost Kosova – ističe Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.
Vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjava da je reč o nacionalnim centrima koje NATO sufinansira u gradnji zbog zajedničkih potreba.
– Uostalom, ni baza Bondstil na Kosovu nije u vlasništvu NATO, već Kfora, a pritom u pokrajini postoje mnogo veće baze – naglašava Radić i dodaje da ne treba praviti famu od gradnje vojnog aerodroma u Albaniji.
On objašnjava da će NATO delom finansirati izgradnju te aviobaze, jer je Albaniji potrebno da ima pristojnu strukturu, pošto je postojeća veoma zastarela.
– Tom logikom može se reći da NATO isto planira i u Srbiji. Naime, Turska je kao punopravna članica NATO-a donirala Srbiji 10 miliona evra za obnovu aerodroma u Lađevcima (civilnog dela) – naglašava Radić.
