Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presekao je raspravu i poništio uvozne carine koje je uvela administracija Donalda Trampa, uz obrazloženje da su bile postavljene mimo ustavnih pravila.
Odluka je stigla kao hladan tuš u politički već uzavrelom trenutku, a reakcije su se nizale gotovo bez predaha.
Ubrzo potom, predsednik SAD Donald Tramp optužio je sudije da idu naruku „stranim interesima“. Istovremeno je poručio da uvodi carine od 10 odsto za sve zemlje sveta, da bi 21. februara objavio i novo povećanje – na 15 procenata, takođe prema svim državama.
Taj potez dodatno je zaoštrio raspravu o posledicama trgovinske politike koja je, kako tvrde kritičari, već ostavila dubok trag na domaćem terenu.
A trag, barem prema proceni guvernera Ilinoisa Džeja Roberta Prickera, meri se milijardama. On je predsedniku uputio pismo sa zahtevom da nadoknadi gotovo 8,7 milijardi dolara štete za koju tvrdi da je naneta stanovnicima njegove savezne države.
Preciznije, reč je o 8.679.261.600 dolara, cifra koju je izveo iz jednostavne, ali politički teške računice.
Pozivajući se na podatke koje prenosi ABC, Pricker je naveo da su carine nanele „ogromnu štetu farmerima“, razljutile saveznike Vašingtona i dovele do naglog rasta cena hrane. U državi, kako je istakao, ima 5.105.448 domaćinstava. Ako se svakom od njih vrati po 1.700 dolara, dobija se iznos koji, po njegovom tumačenju, predsednik treba da nadoknadi.
„U ime stanovnika Ilinoisa zahtevam da se svakoj porodici vrati po 1,7 hiljada dolara“, poručio je guverner u obraćanju predsedniku. U prevodu na budžetski jezik, to znači skoro 8,7 milijardi dolara povraćaja. Nije to samo politička poruka, već i pokušaj da se konkretna brojka stavi ispred apstraktne rasprave o tarifama, tržištu i međunarodnim odnosima.
Ovakav razvoj događaja otvara više pitanja nego što zatvara. Da li je reč o principijelnoj borbi za ustavni poredak, o zaštiti lokalne ekonomije ili o novoj rundi političkog nadmudrivanja između savezne i državne vlasti? Brojke su jasne, stavovi oštri, ali epilog – posebno kada su u pitanju novac i politička odgovornost – i dalje visi u vazduhu.
