U Banjaluci je održan međunarodni skup „Balkanski dijalog“ u kojemsu učestvovali doktori nauka i profesori iz Rusije, Srbije i Republike Srpske, a među njima akademik Jelena Guskova i Nikita Bondarev, kao i ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov.
Na Fakultetu bezbjednosnih nauka obratili su se Leonid Dračevski, izvršni direktor Fonda za podršku javne diplomatije „Gorčakov“, rektor Univerziteta u Banjaluci Radoslav Gajanin, dekan Fakultet bezbjednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci Predrag Ćeranić.
Učesnici skupa su poručili da je globalni dijalog moguće uspostaviti isključivo uz poštovanje međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država, što trenutno nije na sceni.
Prisutnima se obratio ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Željko Budimir.
Rekao je da je dijalog moguć, ako ga zapadne sile ne posmatraju kao deo imperijalističkog projekta.
Istakao je da je izvor svih problema u BiH to što glavni subjekti ovog prostora nisu sami odlučivali o svojoj sudbini, već su to drugi činili.
– BiH je najveći eksperment SAD i Zapada – naglasio je Budimir.
[adsenseyu1]
Ambasador Kalabuhov rekao je da u BiH ne treba biti uticaja stranih faktora jer to dovodi do nesporazuma, već je potreban unutrašnji dijalog za šta se zalaže Rusija, kao jedan od garanata Dejtonskog sporazuma, i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.
– Političari u BiH moraju biti osnova za dalji razvoj situacije, odnosno napredak – rekao je Kalabuhov.
On je podsetio da se i predsednik Srpske Milorad Dodik zalaže za dijalog u BiH, što bi trebalo da bude uvaženo.
Akademik SANU i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Jelena Guskova rekla je da je dijalog balkanskih zemalja potreban zbog postojeće situacije u svetu i da će Rusija pobediti, a EU nestati.
– Republika Srpska treba da izdrži pritiske još par meseci, dok se to ne desi. Republika Srpska je jaka, snažna, uporna, ne da svoje i ne uzima tuđe – istakla je Guskova.
Dračevski je rekao da je potrebno unaprediti dijalog na Balkanu, a u BiH poštovati Dejtonski mirovni sporazum.
– Naš zadatak jeste da bude sagledana i istorija poštovanja Dejtonskog sporazuma. Neka pravila koja nisu bila standardizovana uticala su na mirovni sporazum, odnosno njegovu promjenu – rekao je Dračevski.
Danas je održana i panel-diskusija „Dejtonski sporazum danas. Pogled iznutra i iz Rusije“, na kojoj se obratio i ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Siniša Karan.
Istakao je da se može govoriti o kontinuitetu uzurpacije dejtonskih, ustavnih, dogovorenih principa koja je išla u pravcu narušavanja ustavnopravne snage i pozicije Republike Srpske, a vrhunac oduzimanja njenih nadležnosti je sudski postupak protiv predsednika Milorada Dodika.
Direktor Centra za humanitarno pravo i borbu protiv terorizma Dževad Galijašević rekao je da je dijalog u BiH i na Balkanu potreban ako se uzmu u obzir postojeći politički procesi, ali da je, kako kaže, Dejtonski mirovni sporazum alibi da BiH i dalje bude kolonija.
– Kada govorimo o dijalogu u BiH, nažalost, Dejtonski mirovni sporazum je samo metodološki postulat za kontrolu i nadzor procesa koji stranci obavljaju. Kada bi neko javio da nema više BiH, Srpska bi nastavila da postoji, jer je stabilna – rekao je on.
Na drugoj panel-diskusiji o temi „Nacionalni i nadnacionalni identitet na Balkanu“ govorili su, pored ostalih, Nikita Bondarev, stariji naučni saradnik na Institutu za slovenske studije Ruske akademije nauka, srpski istoričar Aleksandar Raković i Nikola Ožegović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.
Usledila su izlaganja učesnika sa radovima o temi „Međunarodni terorizam i radikalan islam na Balkanu“.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
(rtrs)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
