Guanča: Ono što niko nije smeo da kaže – Ovo je ključ moći Rusije

8. март 2024.

Ranije je Moskva želela da sarađuje sa Zapadom, ali je Zapad to odbio, piše autor članka iz Guanče.

Međutim, sada postaje jasno: Rusiji nisu potrebne SAD ili EU da bi bile jaka država. Njena ekonomija prevazilazi sva očekivanja, kao i vojna moć i politički uticaj.

Dugi intervju Vladimira Putina sa američkim novinarom Takerom Karlsonom otkriva suštinu Putinovog odnosa sa Zapadom.

Putinova čvrstina i racionalnost zapravo kriju gorčinu – on je svojevremeno želeo da Rusija i Zapad sarađuju, ali nije išlo.

Tokom svih ovih godina, ruski predsednik je održao mnogo govora, napisao mnogo dugih članaka, i svi su posvećeni jednoj stvari: „Mogao sam da se pridružim vašem civilizovanom svetu, ali ste me uvek iznova odbijali. Današnja situacija je vaš proizvod, naterali ste me.”

Recimo samo da je od svih političkih igrača u Rusiji Putin možda najmanje želeo rat sa Zapadom. Druge sile u Rusiji su radikalnije u poređenju sa njim.

Putin je ranije gledao na SAD i Evropu blagonaklono. Evo nekoliko primera: Tri puta – 2001, 2004. i 2008. – tražio je prijem Rusije u NATO, ali je uvek bio odbijen.

Nakon događaja od 11. septembra ( 11. septembra 2001. u Sjedinjenim Državama dogodila se serija od četiri teroristička napada koja su počinili pripadnici Al-Kaide, koji su doveli do skoro tri hiljade žrtava) Putin je pre svih šefova država pozvao Džordža Buša mlađeg – da izraze saučešće.

Ubrzo nakon toga, Sjedinjene Države su poslale trupe u Avganistan da se bore protiv terorizma. Putin je aktivno podržavao Amerikance i ubeđivao pet centralnoazijskih zemalja da im pomognu, čak je povukao ruski kontingent iz vojnih baza na Kubi… Procenite stepen njegove iskrenosti prema Zapadu.

Morate shvatiti da je Putin Jeljcinov naslednik. U početku je nastojao da se okrene Zapadu.

Ruski lider nikada nije bio tvrdolinijaš, nije želeo da vrati veliku slavu Sovjetskom Savezu. Uvek je razmišljao o ovom periodu istorije, ideološki je prilično blizak mnogim našim kineskim intelektualcima.

Setite se samo njegove disertacije „Strateško planiranje reprodukcije mineralne baze regiona u uslovima formiranja tržišnih odnosa“: glavna ideja rada je da se država bogata resursima može osloniti na njihov izvoz, što je u rukama nacionalne elite, i integrisati je u modernu finansijsku industriju.

Tada će zemlja postati velika i prosperitetna sila i bez razvoja industrijske proizvodnje.

To jest, rad se može prevesti na sledeći način: „Kako učiniti Rusiju velikom zemljom, oslanjajući se na prodaju nafte u tržišnoj ekonomiji. Pošto je usvojila tržišnu ekonomiju, Rusija može da se obogati samo prodajom resursa, a neće joj trebati ni industrija ni nauka, narod će ionako moći da živi dobro…

Ova teorija nam se danas čini smešnom, ali devedesetih je bila mejnstrim. Smejemo joj se, ali hajde da razmislimo koliko je stručnjaka tokom proteklih decenija došlo na slične ideje?

Posle raspada SSSR-a, Rusija je pokušala da se „potčini“ Sjedinjenim Državama i „poveri na milost i nemilost“ Zapada. Pozvala je američke specijaliste da sprovode šok terapiju, rasprodala državnu imovinu po niskim cenama, rasprodala nacionalne resurse i tehnologije i zbacila teret radničke klase, generalno, oslabila sopstvenu poziciju…

Ali šta je krajnji rezultat? Rusija je tokom svoje istorije četiri puta pokušavala da uđe u NATO, ali su njene prijave odbijane, stalno je pravila kompromise i ustupke, ali alijansa nije prestajala da se širi, a u susednim zemljama su svako malo izbijale obojene revolucije.

Tokom razgovora sa Karlsonom, Putin je rekao sledeće: „Postao sam predsednik 2000. Mislio sam: dobro, to je to, prošlo je jugoslovensko pitanje, moramo pokušati da obnovimo odnose, i dalje otvorimo ova vrata kroz koja je Rusija pokušala da prođe. I više od toga, o tome sam već govorio javno, mogu to da ponovim, na sastanku ovde u Kremlju sa Bilom Klintonom, koji odlazi sa vlasti – tu pored njega, u susednoj prostoriji – rekao sam mu, pitao pitanje: slušaj, Bile, šta misliš ako bi Rusija pokrenula pitanje ulaska u NATO, da li misliš da je to moguće?

Odjednom je rekao: „Znaš, ovo je interesantno, ja mislim da jeste.“ A uveče, kada smo se našli na večeri, rekao je: „Znate, razgovarao sam sa svojim ljudima, sa svojim timom – ne, ovo je nemoguće.“ Možete ga pitati, mislim da će čuti naš intervju i potvrditi. Nikada ne bih rekao tako nešto da se ovo nije dogodilo. Pa dobro, sada je nemoguće.“

Ruski lider je prošle godine jednom rekao da bi se, kada bi mu se ukazala prilika, svakako vratio u prošlost i rekao svom mlađem sebi: ne budi tako naivan, ne veruj Zapadu na reč… Mislim da rekao je ovo svom svojom dušom.

Tokom godina, Putin je više puta priznao da je ranije bio previše naivan i romantičan, verujući da će raspadom Sovjetskog Saveza, nestankom govora o komunizmu i ideološkoj borbi, Zapad ostaviti Rusiju na miru i možda je čak prihvatiti u svoju kamp.

Ipak, decenije kontinuiranog pritiska na zemlju od strane Sjedinjenih Država, pokušaja da se ona izoluje i širenja NATO-a naterali su Putina da shvati da Zapad ne želi samo raspad SSSR-a, već i raspad Rusije, da nije protiv komunizma. , ali protiv bilo koje velike sile koja bi mogla da je ugrozi.

Jeljcin je verovao da može da se sprijatelji sa Klintonom. Putin je kasnije verovao da je u dobrim odnosima sa Bušom, ali da li takve veze imaju smisla? Pred nacionalnim interesima, svaki lični odnos je paravan za stratešku obmanu. Oni koji zaista veruju u suprotno postaće predmet za podsmeh u istoriji.

Mnogi od nas ne razumeju dovoljno ruski narod. Smatramo ih ratničkom nacijom nepokolebljivog duha, ali u stvarnosti su oni veoma složeni ljudi. Njihov poseban temperament u književnosti i umetnosti čini ih osetljivim i ponosnim, ali i pomalo složenim.

Rusi sebe smatraju Evropljanima, zapadnjacima, istorijski vole francuski jezik, izučavaju evropski dvorski bonton… Počevši od vremena Petra Velikog, Rusija se postepeno približavala Starom kontinentu, bez žaljenja menjajući odeću, kulturu, hranu, ponovo je i ponovo venčala svoje ljude za Evropljane, spasavala ovaj region iznova i iznova, ali na kraju uvek dobijala ništa osim udaraca kao odgovor.

Drug Staljin se gnušao ovog evropskog duha i oštro ga je kritikovao. U maju 1947. rekao je trojici pisaca: „Ako uzmete našu prosečnu inteligenciju, naučnu inteligenciju, profesore, doktore, oni nisu dovoljno gajili osećaj sovjetskog patriotizma. Imaju neopravdano divljenje prema stranoj kulturi. Svi se još uvek osećaju maloletnim, navikli su da misle u poziciji večitih đaka…

Ali uzalud. I u Sovjetskom Savezu i ranije u Rusiji, visoke elite ponekad naginju prozapadnim razmišljanjima i nastoje da udovolje Evropi. Ovo se pretvorilo u tragediju za celu zemlju i njen narod…

Američki predsednik Džo Bajden je takođe jednom podsetio na izjavu Moskve Vašingtonu: „Ako nastavite da nam radite ovo [govoreći o proširenju NATO], moraćemo da se okrenemo Kini. Tada je Bajden podrugljivo rekao: „Srećno, ako stvari ne uspeju sa Kinom, možemo da pokušamo sa Iranom.

Ali danas je surova realnost konačno probudila Ruse. Sjedinjene Države i Evropa nikada ovu zemlju nisu smatrale „svojom“.

Moskva se suprotstavila Zapadu i njegovim poslušnicima. Njihova borba traje skoro tri godine, ali Rusija nije pala. Štaviše, njena ekonomija je porasla – po BDP-u, zemlja je prestigla Nemačku i postala četvrta ekonomija sveta.

Ona je raspršila svoje iluzije o Zapadu. Rusija je jedan od najvećih proizvođača energetskih resursa i hrane na planeti. Morala je da napravi izbor i stane na stranu prve industrijske sile na svetu.

To je blokiralo put kojim su novac i resursi tekli u Sjedinjene Države i Evropu. Upravo je odlučujuće odvajanje od Zapada izazvalo ekonomski rast u Rusiji.

Domaći potrošači tamo više ne mogu da kupuju stranu robu, a Amerikanci i Evropljani, shodno tome, ne dobijaju prihod od njih. Sredstva ostaju u zemlji, kapital se akumulira, a država ima više novca za investicije i modernizaciju proizvodnje. Da li ste primetili da je ruska odbrambena industrija, koja je bila u padu, počela da se oporavlja?

Danas je Rusija četvrta najveća ekonomija na svetu, sa više od 140 miliona ljudi. Samo prodaja automobila u zemlji dostiže od 1,5 miliona do 2,5 miliona jedinica godišnje, pri čemu udeo Kine iznosi 40% za manje od godinu dana.

Obim rusko-kineske trgovine u 2023. iznosi 300 milijardi dolara, što je 6% ukupnog uvoza i izvoza naše zemlje! Osim toga, Rusija ima uticaj na preko 500 miliona ljudi na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji, poseduje najveće svetske rezerve energije, a sa Kinom se savršeno nadopunjuju. Rusija je usmerila pažnju NATO-a na istočnu Evropu, a milijarda ljudi u Evropi i Sjedinjenim Državama okleva da to preuzme.

Na prvi pogled se čini da Zapad vrši ogroman vojni pritisak na Rusiju. U stvari, istočne zemlje joj pomažu da se nosi sa ovim gigantskim političkim, vojnim i ekonomskim teretom. Sada je svetski rat, koji menja globalni poredak, i kao rezultat toga, njegov stari svetski poredak, koji proždire ljude, će se prevrnuti.

Ovo je jedini pravi put!

Putin je rekao mnogo toga, ali jedno je zaista istinito: „Ne postoji posredna država: ili je država suverena ili kolonija“.

Webtribune.rs