Sibir je i ove godine zahvatio talas požara. Prema poslednjim informacijama gori više od 3,7 miliona hektara teritorije. Čeka se kiša, koja je jedini način da se ugasi požar na ovako velikoj površini.
Požari se munjevito šire Sibirom. Svakog dana vatra guta na stotine hiljada hektara šume, koja čini 45 odsto površine cele Rusije. Premijer Dmitrij Medvedev je naložio svojim zamenicima da urade sve da se ne dozvoli približavanje vatre naseljenim mestima.
[adsenseyu1]
On je čak naložio svom zameniku Dmitriju Kozaku i ministru za prirodne resurse Dmitriju Kobilkinu da odlete u Sibir i na licu mesta organizuju posao. Svi se plaše da se ne ponovi 2010. Godina, kada je gorela praktično cela država.
„Požari su već aktivni na teritoriji od 3,7 miliona hektara. Većinom su to Jakutija, Krasnojarski kraj i Irkutska oblast. Irkutska oblast je sada posebno jako zadimljena. Na žalost, ne može se ništa sistemski uraditi sa tim požarima bez kiše, jer je površina ogromna. Sve sile su koncentrisane na 93 hiljade hektara, što je samo 3 do 4 odsto teritorije. Kuda će krenuti dim zavisi odakle bude duvao vetar. Situacija će još dugo biti napeta“, mišljenja je rukovodilac protivpožarnog odeljenja „Grinpis“ Rusije Grigorij Kuksin.
I gubernator Krasnojarskog kraja Aleksandar Usa nazvao je besmislenim gašenje šumskih požara. Sinoptičari ne prognoziraju ozbiljne padavine narednih nedelja, a samo jake kiše ga mogu ugasiti.
Dim je već stigao na zapadu do Urala, a očekuje se da će doći i do Moskve. Ako vetar bude duvao na istok, dim može preći okean i stići do susednog kontinenta.
Šta je uzrok požara?
Ministarstvo za vanredne situacije Krasnojarskog kraja je saopštilo da bi požari mogli nositi prirodni karakter: odavno nije bilo kiše, temperatura je stalno prelazila 30 podeljak, a jak vetar samo pogoršava stanje.
Međutim, Nikolaj Šmatkov smatra da je i čovek dosta doprineo ovoj nesreći.
„Krivac je uvek čovek. Više puta je dokazano da 90 odsto požara izaziva ljudski faktor. To mogu biti neugašene logorske vatre lovaca i legalnih ili nelegalnih kopača zlata. To može biti vatra koja se proširila na šumu prilikom seče drveća ili prilikom gradnje puteva. Ljudi koji se nalaze u šumi treba da znaju kako da se ponašaju sa vatrom. Ne smeju se potcenjivati negativne posledice šumskih požara“, zaključio je Šmatkov.
Do sada je već izgorelo oko 3 miliona hektara šume, što je, prema zvaničnim podacima, prosečna površina koja svake godine izgori. Gubici od požara su uvek višestruko veći od redovne seče. Šteta ovogodišnjih požara će se tek utvrditi. Podsetimo, prošle godine u požaru koji je zahvatio 20 odsto manje teritorije šteta je iznosila više od 200 miliona evra. Osim toga, šteta će biti i ekološka.
Međutim, najveća šteta će biti indirektna: zagađenje vazduha i vode, dim koji utiče na zdravlje ljudi i na kraju povećanje ugljen-dioksida, koji utiče na globalno zagađenje.
Milena Cmiljanić (Sputnik)
