Pod pritiskom američke administracije i udara na svoja naftna postrojenja, Saudijska Arabija ponudila je proiranskim pobunjenicima u Jemenu mir za izlazak iz šestogodišnjeg rata, koji je izazvao jednu od najvećih humanitarnih katastrofa na svetu.
Rijad je, kako je saopštio saudijski šef diplomatije, takođe spreman da ukine vazdušnu i pomorsku blokadu ukoliko Huti – jemenski pobunjenici i pripadnici šiitske sekte – pristanu na prekid vatre pod nadzorom Ujedinjenih nacija. To bi značilo otvaranje aerodroma u glavnom gradu Sani, kao i luke Hudajda koji su pod kontrolom pobunjenika.
Za sada nema zvaničnog odgovora Hutija na predlog ministra, princa Fejsala bin Farhan al Sauda, ali utisak je da nisu skloni da prihvate mirovni plan sve dok Saudijska Arabija ne ukine blokade.
„O izloženim idejama raspravljalo se duže od godinu dana i tu nema ničeg novog”, saopštio je predstavnik za štampu šiitske grupe dodajući da je cilj inicijative da Rijad diplomatski ostvari ono što nije uspeo politički i vojno otkako je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman 2015. okupio koaliciju čiji je cilj bio da uništi formaciju jemenskih saveznika najvećeg saudijskog neprijatelja – Irana.
Rijad je tada u sadejstvu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Egiptom započeo intenzivnu kampanju bombardovanja ciljeva po Jemenu, najsiromašnijoj državi arapskog sveta, što je dovelo do najmanje 233.000 poginulih i četiri miliona raseljenih u zemlji u kojoj je oko 80 procenata od blizu 30 miliona stanovnika na ivici gladi.
Egipat je odmah pozdravio inicijativu kao „iskreni napor” Saudijaca da se okonča politička i humanitarna kriza, a nova američka administracija odustala je od podrške koju je saudijskom ratnom naporu davao Donald Tramp. Nedavno je zabranila prodaju ofanzivnog oružja Rijadu i pridružila se apelima UN da se omogući dotur humanitarne pomoći milionima izolovanih stanovnika Jemena.
U Rijadu se ocenjuje da je mirovni predlog u skladu s ranijim inicijativama Saveta za saradnju zemalja Zaliva i UN i da predstavlja sveobuhvatno političko rešenje konflikta između legitimnih jemenskih vlasti u Adenu, koje priznaju UN, i šiitske milicije koja pod imenom Ansar Alah kontroliše Sanu.
„Neka oružje ućuti”, poručuje sa naslovne strane „Arab njuz” dodajući da je na Hutima da odluče da li na prvo mesto postavljaju interese Jemena ili Irana.
Koreni konflikta potiču još iz vremena „arapskog proleća” 2011, kada su se mirni protesti proširili zemljom pretvarajući se brzo u potpuni haos. Zemlje Zaliva ponudile su posredovanje, a u novembru te godine tadašnji predsednik Ali Abdulah Saleh složio se s inicijativom i u Rijadu potpisao saglasnost da se vlast u prelaznom periodu do novih izbora prebaci na potpredsednika Abed Rabo Mansur Hadija.
Kad se činilo da će tranzicija uspeti, snage Hutija su septembra 2014, uz podršku Saleha, zauzele glavni grad pravdajući se borbom protiv korupcije i velikog skoka cene goriva. Huti su naredne godine primorali Hadija da podnese ostavku i stavili ga u kućni pritvor iz kojeg je on uspeo da pobegne za južni lučki grad Aden, koji je proglasio za privremenu prestonicu i centar otpora Hutima.
Sredinom marta 2015. milicija Hutija približila se predgrađima Adena, a u Rijadu je hitno formirana koalicija koja je, predvođena Saudijcima, pokrenula vojne operacije širokih razmera. Savet bezbednosti je te godine usvojio rezoluciju u kojoj se zahtevalo da Huti napuste Sanu, da se razoružaju i dopuste da se jemenska vlada vrati u glavni grad. Vojnim liderima Hutija zavedene su sankcije propraćene embargom na prodaju oružja.
Posle trogodišnjih zastoja i mirovnih planova UN, Omana i Kuvajta koji su propadali jedan za drugim, saudijska koalicija se juna 2018. odlučila na masovni vojni udar, koji je privremeno obustavljen Stokholmskim sporazumom, ali su borbe ubrzo obnovljene. U drugoj polovini 2019. nova politička formacija, Tranzicioni savet juga, posle oštrih sukoba proterala je iz Adena jemensku vladu, a sukob se završio sporazumom iz Rijada, čiji je cilj bilo smirivanje situacije na jugu zemlje.
Huti su se ponovo oglasili početkom 2020, pokrećući kampanju raketnih napada na vojne logore rivala po centralnoj provinciji Marib da bi operacije bile okončane novim primirjem kako bi se zdravstvenim radnicima omogućila borba protiv pandemije virusa korona. Zaraćene strane razmenile su u oktobru stotine zarobljenika.
Mir je još jednom kratko trajao. U decembru, pošto je predsednik Jemena saopštio sastav nove vlade, Huti su raketama zasuli aerodrom u Adenu. Ove godine situacija se nije poboljšala. Štaviše, Huti su raketama i dronovima počeli da gađaju naftna postrojenja na istoku Saudijske Arabije, uključujući i terminale najveće svetske kompanije za izvoz nafte „Aramko”, što je izazvalo potrese na globalnom tržištu nafte. Koalicija uzvraća raketiranjem Sane. Sada je stigao novi saudijski mirovni plan, koji bi, zasnovan na rezoluciji UN i inicijativama iz Zaliva, na snagu stupio čim ga Huti prihvate. „To je inicijativa koja Hutima otvara šansu da okončaju krvoproliće”, poručuje princ Fejsal.
Za početak, morale bi da se otvore političke konsultacije strana u sukobu. Taj dijalog bi, po tumačenju Rijada, trebalo da označi kraj svakog mešanja Irana u poslove regiona i Jemena. Teško da će Teheran tako nešto da prihvati.
Jednostrano primirje koje je ponudio Rijad moglo bi lako da doživi sudbinu sličnog neuspešnog pokušaja prošle godine.
(politika.rs)
