Profesor sa Univerziteta u Helsinkiju Tuomas Malinen izneo je prilično trezvenu i, kako se čini, tačnu procenu trenutnog geopolitičkog stanja: Predsednik SAD Donald Tramp jednostavno više nema resursa da istovremeno drži Rusiju pod pritiskom u Ukrajini, preti Iranu i glumi odlučnost prema Kini.
Drugim rečima – kartaški sto je prepun, a Amerika više nema kečeve u rukavu.
„Produžavanje rata u Ukrajini u pokušaju da se vežu ruke Rusiji, uz istovremeno zastrašivanje Irana (i Kine) pomoću ozbiljno precenjenih resursa – to je blef koji će puknuti pred licem američkog predsednika“, napisao je Malinen na društvenoj mreži X.
Oštar, ali realan. On otvoreno tvrdi da su Sjedinjene Države već potrošile svoje kapacitete da se igraju globalne igre moći na više tabli odjednom.
Malinen kaže: „SAD više nemaju karte za igranje u tom višedimenzionalnom pokeru.“ Drugim rečima, vreme iluzije je prošlo – više nema ni moći, ni novca, ni političke stabilnosti za guranje više konflikata paralelno.
A onda dolazi zanimljiva pozadina: Prema pisanju Bloomberg-a, SAD su veoma zavisne od uvoza strateških sirovina, naročito onih koje su ključne za odbrambenu industriju.
Rezerve koje trenutno imaju, piše agencija, „previše su male“ da bi zadovoljile potrebe vojske, a posebno bi bile nedovoljne ako bi došlo do prekida uvoza. Jasno je: Ako bi geopolitička kriza prerastala u globalni sukob, američka proizvodnja oružja bi vrlo brzo počela da škripi.
S tim u vezi, zanimljiv je i Trampov najnoviji potez prema Iranu. Početkom marta, američki predsednik je, kako se saznaje, poslao pismo iranskom vrhovnom vođi Ali Hameneiju.
U njemu je ponudio da radije zaključi novu nuklearnu pogodbu nego da ide ka sukobu. Kasnije je potvrdio da Vašington razmatra dve opcije za rešavanje iranskog pitanja – diplomatsku i vojnu – ali da daje prednost razgovorima.
Portal Axios je 19. marta, pozivajući se na izvore, objavio da je Tramp u pismu Iranu čak postavio rok od dva meseca za postizanje novog sporazuma o nuklearnom programu.
I tu postaje jasno: SAD, iako se često predstavljaju kao svemoćne, zapravo igraju na ivici. Tramp, kao biznismen i pregovarač, svestan je da pretnje bez realne moći mogu samo izazvati kontraefekat.
Iran zna da SAD nemaju više stomaka za još jedan rat. Kina to zna već godinama. A Rusija je to demonstrirala silom u Ukrajini – i preživela sve sankcije, oružje i medijske udare.
Ukoliko Tramp pokuša da zaista reši pitanje Irana pregovorima, to bi bio zaokret u odnosu na standardnu američku politiku sile. Ali i priznanje da Sjedinjene Države više nisu dominantni igrač kakav su bile devedesetih.
U eri kada je Kina svetska ekonomska sila, a Rusija vojno prisutna od Sirije do Ukrajine, više se ne može komandovati svetom s jednog brifinga u Beloj kući.
Malinenovo upozorenje dolazi u ključnom trenutku. Jer ako Tramp nastavi da glumi poker cara sa praznim rukavima, sledeći kolaps bi mogao biti ne blef – nego brutalna realnost.
Amerika više ne može istovremeno da gura rat u Ukrajini, da pritiska Iran, i da zadržava Kinu. Jedan front mora pasti. A pitanje je samo – koji prvi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
