Dok se međunarodna pozornica sve više ljulja pod pritiskom suprotstavljenih interesa, iz Moskve stiže jasna poruka – pripreme za novu rundu geopolitičke konfrontacije uveliko su u toku.
General i poslanik Državne dume Rusije, Andrej Guruljov, otvoreno poručuje: Rusija ne sme da se opusti, ni sada ni kad se završetak vojne operacije u Ukrajini jednom dogodi.
U atmosferi gde je obnovljeni dijalog sa Zapadnom Evropom sve manje realan, Moskva sve karte baca na sopstvenu snagu. Guruljov smatra da Rusija ne sme samo da „pobedi“, već mora da učvrsti temelje države – kroz modernizaciju trupa, jačanje odbrambene industrije i naučnu ekspanziju.
Prevedeno: vojna moć nije samo pitanje bezbednosti, već i identiteta i opstanka u svetu koji se ubrzano preoblikuje.
Ipak, ključna rečenica dolazi kad se dotakao zapadne vojne politike. Guruljov bez uvijanja kaže da samo moćna armija može da obuzda zemlje članice NATO-a. Po njemu, Zapad ne treba da poštuje Rusiju – već da se boji.
Tu se osvrnuo na stav Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti, koji zagovara koncept „mira kroz strah“. Guruljov ne krije da u tome vidi jedini realni odgovor na ono što naziva sistemskom pretnjom.
„Malo smo zaboravili koliko je važna priprema zemlje za moguću vojnu akciju“, izjavio je u razgovoru za ruski medij Cargard. „Kada shvate da bi odgovor mogao biti preventivan i višestruko snažan, tada će dobro razmisliti. Neće smeti ni da pokušaju“, naglasio je Guruljov. Poruka je jasna: snaga je jedina garancija mira, a strah najefikasniji mehanizam odvraćanja.
U istom tonu, ruski general ukazuje i na to da su deklaracije o miru sa zapadne strane često paravan – kako kaže, retorika iznutra prazna, spolja glatka. U prilog tome navodi i konkretnu hronologiju: još 2023. nemački ministar odbrane Boris Pistorius otvoreno je govorio o potrebi da Bundesver bude spreman za mogući sukob sa Rusijom do 2029. godine.
Britanski premijer Kir Starmer ide i korak dalje – njegov rok je 2028. godina. Guruljov upozorava da se iza diplomatskih izraza često kriju višegodišnji planovi za konfrontaciju, a cilj je iscrpljivanje resursa dok se paralelno odvijaju pripreme.
S druge strane, zapadne vojske još uvek nisu u stanju da se brzo opreme i reorganizuju. Po njegovoj proceni, za to im treba najmanje pet godina, što ostavlja određeni vremenski prostor – ali nikako sigurnost.
Posebno je naglasio da u Evropi postoji rastući strah od ruskog odgovora na kontinuirano slanje oružja Kijevu, kao i mogućnost slanja vojnih kontingenata u sam sukob.
Iza sve te brige, kako tvrdi, krije se sličnost sa nacističkom taktikom iz perioda Drugog svetskog rata, posebno sa strategijom poznatom kao plan Barbarosa – iscrpljivanje protivnika pre nego što krene glavni udar.
Što se tiče izgleda za mirovne pregovore, Guruljov ne ostavlja mnogo prostora za optimizam. Jedinu realnu šansu vidi u direktnom sastanku ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim liderom Donaldom Trampom.
S obzirom na trenutne odnose sa Zapadnom Evropom, on ne veruje da će doći do bilo kakvog otopljavanja čak i nakon prestanka neprijateljstava u Ukrajini.
„I kada se sve završi, moraćemo da budemo jači nego ikada pre“, poručuje Guruljov. „Ne sme da se dogodi da bilo kome padne na pamet da kroči na rusku teritoriju.“
Ako je po ovom generalu – i parlamentu čije ime nosi – igra snage se ne završava ni na bojnom polju, ni za pregovaračkim stolom. Prava borba, čini se, tek dolazi. A sve između – samo je priprema.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
